Search for content, post, videos

Nikada nemoj da zaboraviš na sebe i svoje potrebe

Nikada je teška reč. Nikada nikada nemoj izgovoriti, jer ćeš nikada i dovesti na vrata svoje relanosti. I hiljadu nikada koje nikada ne izostanu iz stvarnosti. Bla bla. Ali ja ću ti reći jedno pravo nikada.

Nikada nemoj da se udaš sa stavom “sve ću ja sama, poštedeću svog muža puža…” ili “brak je trpljenje” ili ” moram da se žrtvujem tako što više nema mene”.

nikada

preuzmi kontrolu nad svojim vremenom

Ko sam ja da ti to kažem?

E pa ja sam ti ona koja je sa šejkom od ovih stavova krenula u brak, pa kroz 10 godina i petoro dece shvatila da sam sve trebalo suprotno. 🙂

Da baš treba PRVO da se zauzimaš za sebe i svoj benefit. Benefit? Pa da, ne lažimo se, svi – ama baš svi odnosi su bazirani na obostranoj koristi, pa makar to bilo i “lepo mi je u njenom/njegovom društvu”. Ti apsolutno i bezpogovorno moraš da preuzmeš odgovornost nad sobom i dobiješ od braka ono što si zamislila. Jer to što si zamislila – i jeste “gut feeling” koji je idealna metrika, glas tvoje duše. A jedino duša zna… 🙂

Ako ćeš da “preturaš” sve preko svojih leđa bez oglašavanja, doći će momenat – doći će dan tvog nezadovoljstva. Zato što si zanemarila sebe. Veliki deo sebe. Pa nisi ti jednodimenzionalna osoba, nisi samo mama i Pepeljuga pobogu! Pa makar bila još samo jedna mala banalna strana tvoje ličnosti (šoping npr.!), ona postoji! I mora biti ispunjena.

Svoja interesovanja bi, baš nasuprot, trebalo da neguješ dodatno tada – kada uđeš u konvencionalan brak. Svaki odnos dođe i prođe, traje i ne traje… ali onaj odnos sa sobom ti niti jedno drugo biće – pa bilo to i tvoje dete, neće nadomestiti. Osim ako nisi na pragu monaštva, u današnje vreme opšteg nevaspitanja i nedostatka vrednosti, ni podvig braka ti neće doneti personu koja će biti zahvalna na tebi takvoj, čarobnoj.

Tebi koja se cimaš. Za “širu sliku” i opšte porodično blago/dobro. 🙂

Nikada nemoj da dozvoliš da te neko pored sve ljubavi koju si mu pružila, podvodi pod samo jedan okvir. On mora da bude upoznat sa ostatkom tebe. Zato i ne stupaj u polovične odnose, šta će ti to?! Stupaj onda kada osetiš celovitost, kada si inspirisana. Ne kalkuliši previše sa unutrašnjim osećajem. Neka te vodi. Nisi na Ekonomskom fakultetu već na polju ljubavi. 🙂

(A ako se lomiš da li bi da imaš dete i kad bi to bilo, ovo je tekst za tebe )

Nikada nemoj da uđeš u odnos a da ti fali i delić same sebe. Ako se pitaš da li je to to, batali! 🙂 Ovo izgovaram iz direktne odgovornosti prema budućim generacijama. Kako? Pa tako što bi trebalo da bude što više parova koji iz prave ljubavi prema sebi samima – pa onda i jedno prema drugome, donose neku decu iz ljubavi. A deca iz ljubavi su jedina stvar koja treba ovom čovečanstvu, zar ne.

Doslovno ispoštuj sve svoje plesove, bjesove, hirove i horove, edukacije, izlaske, sportove! Nemoj da te grize savest, nikada (ponovo zbog seo-a 🙂 ). Ni zbog dece a kamoli zbog partnera. Ukoliko ti neki deo FALI, onda nikada nemoj. Ti to znaš najbolje. Bez toga ćeš se ugušiti, ulaziti u situacije koje nisu TI, imaćeš izmaglicu i strah… a to je mnogo teže prevazići nego samo preventivno pristupiti tematici.

Toliko je ljudi na ovoj planeti. Sigurno postoji neko ko je baš sa tobom skladan. Samo otpusti strah i nevažne stvari, fokusiraj se na sebe i tvoj osećaj sreće i zadovoljstva. Ti nisi jedan ram za slike na prašnjavoj komodi u uglu dnevne sobe. Ti si toliko puna sadržaja i lepote koju možeš da podeliš sa svetom, ovo stvarno mislim. U ženama vidim najveću snagu i lepotu, podstiču me na bolji život i lepe su mi. I nežne i ženstvene. I sposobne i neustrašive.

zivot sa ciljem je zivot

Mojih nekoliko nikada je samo mojih nekoliko nikada. Ne moraju da budu i tvoje. Ali ako je ijedan fragment ovog teksta izrezonovao sa tobom, zapitaj se šta ti STVARNO želiš od porodice i braka? Kakva je ta slika? Zašto se plašiš? Koji ti pazl fali? I samo defokusiraj stvari. A kako se to radi? Pa postoje razni alati i tehnike, opširnije o tome neki drugi put, ali samo bih istakla jedan ultimativni alat koji će ti pomoći da ti ceo život izgleda drugačije. To je svakako – planiranje.

Širok pojam, slažem se. Ali onaj deo planiranja koji se svodi na:

  • Postavku ciljeva
  • Postavku prioriteta
  • Zapisivanje

je najvažniji period dana koji moraš sebi da priuštiš kako bi išla ka ciljevima. Ciljevi su nešto što nas drži u životu, u igri. A kada sve to i zapisuješ, uspeh je zagarantovan. Zapisivanjem ti ne samo da izbacuješ “višak” na papir – a glavu oslobađaš za produktivnost, već i “razmrdavaš” nekakve neurone koji ti šalju fokus na akciju. A akcija te vodi do realnosti – do stvarnog ostvarenja mikro ciljeva. Koji vode u “probijanje trake” cilj. Ono kako sad kreiraš, biće ti za dve godine. Kao što i ovog momenta jesi produkt svojih akcija od pre dve godine. Kako seješ, tako ćeš žnjeti. 🙂

Preuzmi kontrolu nad svojim vremenom! Sve domaće zadatke – ja zadajem sebi. Kad uveče prekrižim sve obaveze, osećam se kao da sam osvojila Mont Everest! 🙂

mamaJo