Search for content, post, videos

Uputstvo za diktaturu – kratak vodič za neiskusne

Uputstvo za diktaturu. Vodič na neiskusne. Uspeh zagarantovan.

Bitno je samo da hoćeš. Da želiš iz petnih žila. I da ne odustaneš od želje ni kad te petne žile zabole. Ni kada se pretvoriš u bol. Ni kada ti se život zgrči i ogadi. Biće bolno i grčevito. Gadno i jadno. Ali, uspećeš. Jer možeš. Možeš, ako hoćeš…

Čarli Čaplin je u 3 minuta govora spakovao svu istinu sveta. 

Bitno je samo da ne odustaješ od svojih želja i da znaš da je tvoja želja najvažnija od svih želja. Bitno je i da znaš da ceo svet postoji radi ostvarenja tvojih želja. I da uveriš sebe da ćeš ostvariti svoju želju, uprkos svetu, državi. Uprkos narodu iz kog si iznikao, porodici koja te podigla, istini koja te boli. Uprkos košmarima koji te proganjaju. I što je najvažnije, uprkos životu. Jer, čini ti se ponekad, dikatatorski početniče, da se i sam život, iskonski i živi život, pobunio protiv tvoje želje. Ali, pamet u glavu: tvoja želja je jača od života. Tvoja želja ne sme da se obazire na život. Tvoja želja prelazi preko života.

Jer, ne postoji život, ako nije po tvojoj želji…

Ako hoćeš, možeš. Ali, nemoj misliti da je lako. Mnogi su pokušavali da uđu u diktaturu, pa su ostali na pola puta. Zaglibljeni na blatištu, izgubljeni na raskrsnici, zamršeni u klupku. Ostali ni tamo ni ovamo. Krenuli ka ostvarenju svojih želja, a završili ostvarujući tuđe. Polutani. Nesrećnici. Topovsko meso. Najobičniji režimski zulumćari. Poželeli da budu neko i nešto, ali nedovoljno jako.

Zato ti možeš. Samo zasuči rukave i zaboravi na obraz. Ko razmišlja o obrazu, bolje da ga nema. Sačuvaš obraz, izgubiš sve. Pa biraj: sve bez obraza ili obraz bez svega. Kad poželiš, kad zaista poželiš, prvo se pozdravi sa obrazom. Obraz je slepi putnik na lađi koja te nosi daleko. Utopi obraz u crnu pučinu i daleko ćeš stići. Istovari obraz na pustoj obali i stići ćeš gde si naumio. A naumio si i daleko i duboko, ukoliko si spreman da se najpre obračunaš sa svojim, pa tek onda sa njihovim obrazima.

Uputstvo za diktaturu jasno kaže da je bezobrazluk jedina ideologija koja ti može garantovati da će tvoje polazište biti i tvoje dolazište.

I videćeš da možeš i da nije toliko teško. Ko je obraz sahranio, dovoljno je učinio, za početak.

Vidiš da možeš. A to je zato što si siguran da hoćeš. Čim si se obračunao sa sobom, dobio si najtežu bitku. Ko pobedi sebe u ovoj državici (po)bednika, pobediće sve one i sve ono što treba da pobedi. Rođeni pobednik nije rođen da pobedi samo jednom i samo sebe. On živi da bi pobeđivao. Kad je već potukao sebe, nije mu više nimalo važno kako i koga pobeđuje. Bitno je samo da pobeđuje da bi , ustvari, bio ono jedino što ume da bude: pobednik koji je pobedio sebe da bi porazio sve ostale. Samo se to računa u plemenu u kom se pamte pobednici i u kojima su poraženi rođeni da bi veličali pobedu pobednika bez obraza…

Zato, ako zaista želiš da uđeš u diktaturu, upregni sve svoje snage. Šteta je da odustaneš kad si već tako dobro počeo. A početak je najvažniji. Na početku se sve vidi. Na početku vidiš i kakav će ti biti kraj, a imaš i čemu da se nadaš.

Ko rastemelji temelj na kom je niknuo, taj nema granica. Posle je sve lakše. Ko iz sebe izvadi kamen temeljac taj može bez svih utemeljenja i oslonaca.

 Jer imaš oslonac u sebi i više nemaš temelj koji bi te obavezivao. Pa udri, u nove pobede…

A ja znam da možeš, jer se vidi koliko strašno i halapljivo hoćeš. Tvoja volja je jača od svake sile koja bi te mogla obezvoljiti. Ti si rođen sa voljom za diktaturu. I to je najvažnije. Tvoja volja te je rodila. Ustvari, ti si samog sebe rodio. Zato možeš sve što hoćeš. A šta hoćeš, ni ti više ne znaš. A kad ne znaš šta hoćeš, nema toga što ne možeš.

Zato si rođen da budeš nešto što ne može biti svako iako svako misli da bi mogao bolje od tebe. A ne bi. Nije baš lako biti lopov nad lopovima niti lažov nad lažovima. Ali, može se i to. Nije da ne može. Samo ako se hoće. A hteo si, sad vidim. Mnogo si hteo kad si dotle dogurao.
I ako te, savim slučajno, pecne i zaseni savest, seti se da je to slabost koja se sporadično javlja i brzo prolazi. Kao i svaka nemirna stvar…

Autor: Boris Jovanović

Izvor: Fenomeni.me