Search for content, post, videos

Umeće ljubavi i šta nas sprečava da ovladamo njime

umeće ljubavi

Nemački psihoanalitičar, filozof i socijalni psiholog Erih From, tvrdio je u svom remekdelu Umeće ljubavi da je ljubav aktivnost za koju je potrebno dosta znanja i truda. Ona se ne događa slučajno, već je za nju potrebno izvesno umeće koje se stiče dugim i upornim delovanjem.

From piše:

“Ova knjiga želi da pokaže da ljubav nije osećaj u koji olako može biti bilo ko upušten, bez obzira na to koliki je stepen zrelosti dosegnuo.

Ona želi da ubedi čitaoca da su svi njegovi pokušaji da voli osuđeni na neuspeh osim ako ne pokuša najaktivnije da razvije svoju celokupnu ličnost, tako da postigne produktivnu orijentaciju. Zadovoljenje individualne ljubavi ne može biti postignuto bez kapaciteta da se voli svoj bližnji. Bez prave poniznosti, hrabrosti, vere i discipline. U kulturi, u kojoj su ovi kvaliteti retki, postizanje sposobnosti da se voli mora ostati retko dostignuće.

Većina ljudi shvata problem ljubavi prvenstveno iz perspektive kako biti voljen, pre nego kako voleti.

Takođe, ljudi nekako misle da je ljubav jednostavna, ali da je pronalaženje pravog objekta ljubavi (ili, kako biti voljen) teško. Ovaj stav ima nekoliko uzroka ukorenjenih u razvoju savremenog društva. Jedan od njih je i velika promena koja se dogodila u 20. veku, sa pojavom poštovanja izbora objekta ljubavi.

Ukoliko dvoje ljudi, koji su bili stranci, kao što smo svi mi, iznenada dopuste da se zid između njih sruši i osećaju se blisko, osećaju se kao jedno, taj trenutak jedinstva jedan je od najradosnijih, najuzbudljivijih iskustava u životu.

umeće ljubavi

I sve je lepše i čudesnije za osobe koje su prethodno bile zatvorene, izolovane, bez ljubavi. Ovo čudo iznenadne prisnosti je često olakšano ako je kombinovano sa seksualnom privlačnošću. Međutim, ovaj tip ljubavi, po svojoj pravoj prirodi, nije trajan.

Dve osobe se dobro upoznaju, njihova prisnost sve više i više gubi čudesan karakter, dok njihovi antagonizmi, njihova razočaranja i  zajednička dosada ne ubiju šta je preostalo od početnog uzbuđenja. Ipak, na samom početku, oni ne znaju sve ovo. U stvari, oni uzimaju osećaj slepe zaljubljenosti za dokaz njihove ljubavi. A zapravo to samo može dokazati stepen njihove prethodne usamljenosti.

Teško da postoji neka aktivnost, neki poduhvat, koji je započet sa tako ogromnim nadama i očekivanjima, a ipak, koji tako redovno ne uspe, kao ljubav.

Prvi korak koji se preduzima je da se postane svestan da je ljubav umeće, kao što je i življenje umeće. Ako želimo da naučimo umeće ljubavi mi moramo da postupamo na isti način kao kad želimo da naučimo bilo šta drugo (kao, recimo, sviranje nekog instrumenta, stolarski zanat ili inženjerstvo).

Koji su neophodni koraci u učenju svakog umeća? Proces učenja umeća ljubavi može biti podeljen na dva dela:

#1 – teorija i

#2 – praksa.

Ako želim da naučim kako da operišem, prvo moram da saznam činjenice o ljudskom telu i kako ono radi, uopšte.

Čak i kad imam sva ova teoretska znanja, ja sigurno još uvek nisam stručan u medicinskom umeću. Tačnije, postaću majstor samo posle dugotrajne prakse dok se eventualno rezultati mog teoretskog znanja i rezultati moje prakse ne spoje u jedno – moju intuiciju, esenciju ovladavanja svakog umeća.

Ali pored učenja teorije i prakse postoji i treći, neophodni faktor da se postane majstor u bilo kom umeću. Ovladavanje umećem mora biti stvar ultimativne zanteresovanosti. Ne sme postojati ništa na svetu važnije od tog umeća. Ovo je istinito za muziku, medicinu, tesarstvo. Za sve.

I možda baš ovde leži odgovor na pitanje zašto ljudi u našoj kulturi retko pokušavaju da uče umeće ljubavi. Uprkos duboko ukorenjenoj žudnji i iskonskoj potrebi  za ljubavlju, skoro sve ostalo se smatra važnijim od nje. Uspeh, prestiž, novac, moć – skoro sva naša energija je korišćena da se nauči kako postići ove ciljeve, a gotovo ništa da savladavamo umeće ljubavi.”

Izvor: Kultiviši se