JA NE ZNAM NI ŠTA ĆU SA OVIM JEDNIM DETETOM, A NE SA NJIH PET, SVAKA TI ČAST… UVEK KAD MI JE TEŠKO JA POMISLIM NA TEBE…
Ovo je rečenica koju slušam prečesto. Zašto ne znaš “šta ćeš” sa svojim jednim jedinim detetom? Kako bre?
Samo jedno, dvoje, pa čak i troje dece – to je sve vreme ovog sveta samo za mene. 🙂
Ne roji amorfne misli, već se pobrini da TI budeš zadovoljna SOBOM. To ti je jedini recept za sreću i uspeh u životu. Ako ništa nisam, to sam shvatila. Fora je kanalisati misli. Misli o “težini” ičega te uvek samo mogu vući dole. A poenta je da ideš uvek gore, zar ne? Da probijaš svoje granice, daješ životu više. Bar ja to tako…
Imam plan za tebe:
Evo nešto iz “nevezuše”, ali i te kako iz analogije. Kada god ti padne na mozak misao koja te razara onako, da možeš odmah pasti ničice i pustiti vapaj, ti to moraš naučiti da zaboravljaš.
Kod mene je slučaj OTPUŠTANJA u pitanju. Mnogim tehnikama sam se bavila u prethodnih desetak godina… Afirmacije, pozitivna psihologija, EFT, slušanje motivacionih govornika, vođene meditacije, pisanje, itd. Ona koja se izdvojila od ostalih u prethodne dve godine jeste ZAPISIVANJE. Tek kada sam zapisala svoju ničice misao, moj život se promenio. Ali ne u onom trivijalnom smislu promenio, već u suštinskom. Pogled, misao, akcija, reakcija, realnost. Ej, obično zapisivanje!
Na mojoj radionici “Od mama do super mama” mnogo pričamu o alatima koje sam ja primenjivala dosledno i koji su me doveli do balansa. Do iskristalisane slike sebe u sistemu koji je za tebe od značaja za ispunjenost.
Ana i Sofija idu same iz škole kući prevozom i borave same dok ja ne dođem, jedno 2 sata.
Udariće ih auto, zapaliće kuću i proliti ključalu vodu na sebe, napašće ih ulični psi.
Da ne bih završila u Lazi, ja sam krenula lepo da se bavim tim svojim unutrašnjim sadržajem, kako sam znala i umela. Internet lepi moj! Dođi mami 🙂 Zilion nekih internet sadržaja koje sam probala, šta me je koštalo?! Briga me, hoću da verujem, hoću da probam da li radi, pa čekaj neko je nešto iskreirao sa stanovišta ogromnih uzoraka i velikog istraživanja i znanja, zašto ne bih videla šta to može da mi donese? Da vidim ko je, kako radi svoj posao, kako kreira brend, kakvu poruku šalje čovečanstvu, kako je dostigao to da ga ja gledam, itd. itd. Ja se svim silama tada trudim da izvučem benefite iz sopstvene zainteresovanosti. I, što je najcrnje – uvek ih bude. Znanje sestro, informacije, igrica, networking. 🙂
I donelo mi je mnogo. Kao prvo, mnogo novih znanja. Pa tek onda jedno sito kroz koje sam počela da prosejavam sadržaj i suštinu od onoga što meni zaista igra. Od malih dana, piskaram, zapisujem, literarno se eksponiram na papiru :), ali onako instinktivno, u “papir trpi” kontekstu. 🙂 Onda, sazrevajući, uhvatim sebe kako i dalje besomučno piskaram sa stotinu nekakvih rokovnika, notesa, planera, blokčića, svezaka… Čujem negde i krenem da zapisujem sve đubre iz glave, na primer šta sam loše sanjala – izjutra zapišem, ili misao koja me jednako uznemirava svaki put kad nadođe… vidim radi (ovo sam radila i kao klinka od 9, 10 godina, instinktivno). Hm, nekako otpustim, nekako mi ređe pada na pamet… Kako? I shvatim, da zapisivanjem u stvari – ja OSVEŠĆUJEM stvari, što me dalje vodi u ZAHVALNOST. I onda, iz te zahvalnosti, bebećim koracima ja u svojoj realnosti sve ređe dobijem ničice misao.
To je postala moja rutina i na dalje, kada sam postala mama po prvi, drugi, treći… itd. Hahahaha, put. Sada bez notesa ne mogu i neću. Sada je u njemu mnogo punih bulita, mnogo lepih i običnih reči, mnogo ciljeva, misli, citata, mnogo spiskova i brojeva, mnogo duša i mnogo duše. Meni je moj planer najbolji drug, Metalika moja u stvari? Pa jaoj, kako je malo potrebno… 🙂
Ispada na kraju, da jedna malena sveska tebe dovodi do tebe. Uzmeš da čitaš neke starije stranice i shvatiš koliko si napredovala, koliko si sazrela i izbrusila životni skil, koliko si tačno tamo gde treba da budeš. Zvuči banalno, ali sveska te dovodi tamo negde – ako ti to želiš. Jedna obična sveska može da ti bude koristan momenat za lepši dan – te lepši život.
Nikada ne izostavi svoje potrebe!
Šta ova žena priča? Je l’ pukla? 🙂 Ona ne zna da li je pukla po konvencionalnom rezonovanju, ali ona REALNO ima mnogo obaveza na dnevnom nivou. Ima 100 slasnih prstiju, 5 glavica i jednu sebe! Mora da vodi svoj dan. Mora da preuzme kontrolu nad svojim vremenom! Mora da upravlja njime! A upravljati bilo čime zahteva znanje, zahteva praktikovanje, predvođenje.
Meni je ipak izgleda malo tog znanja donela gomila praznih papira, u kombinaciji sa mojim životnim stilom (#mamapetorodece). Šareni notes, prepun mene. 🙂 Uvek negde na dnu torbe, na suvozačevom sedištu ili u hodniku moje kuće. Ali uvek tu, moj asistent za život No1. Svima vam želim onaj osećaj kada uveče prekrižim sve obaveze! Kao da sam osvojila Mont Everest!