Blogerka jednog poznatog portala podelila je sa svetom svoju priču. Kao “single” devojka pisala je o dočeku i o onome šta misli da je očekuje ove godine.
“Razgovarajući sa ljudima pred kraj ove godine, toliko sam puta čula da im je godina bila užasna i da čekaju novi, sveži i bolji početak, da sam i sama upala u euforiju dočeka Nove godine, kao malo puta do sad.
Nekada davno u ovo doba godine, postavljala bih status na društvenim mrežama o tome kako je ipak svaka godina dobra, bez obzira na sve poteškoće koje nam je donela. Jer smo i u protekloj godini, učinili mnogo toga za sebe, dobrog i lošeg.
Prošlo je 19 dočeka Nove Godine, od kada ih ja proslavljam “sama”, tj. bez muškarca pored sebe. Još od srednje škole stalno sam bila u nekim vezama i vezicama, rano se udala i “na vreme” razvela. Uvek sam imala nekoga sa kime sam delila te svečane trenutke.
Kao mala devojčica koja je odrasla mrzeći sebe, sa izraženo niskim samopouzdanjem, jasno je da sam odrastala u ženu kojoj je prihvatanje od strane drugih ljudi bila ključna životna misija. Neprestano sam tražila one koji će me prihvatiti i vrednovati moje vrline, u tome sam uspevala, ali je rast mog samopouzdanja bivao veoma kratkog daha. Nakon tih kratkih perioda ushićenja, koja bih osećala u prisustvu tih meni bliskih ljudi, opet bi nastupali periodi tame i tuge. Vrlo brzo ponovo sam upadala u fazu usamljenosti i kada se nađem pored svih tih ljudi. Sama ideja o voljenju sebe bila mi je strana.
Kada rezimiram prethodnu, 2016. godinu, i svih 365 dana koji su je činili, shvatam da je ona bila fenomenalna za mene. Prvi put u životu nisam tražila od drugih da se bolje osećam po pitanju sopstvenog bivstvovanja. I danas se pitam kako je to uopšte moguće. Kao neko unutrašnje buđenje. Ništa nije toliko uzbudljivo kao otkrivanje sopstvene suštine.
Shvatila sam, da u ljubavi prema sopstvenom životu, nema ničega sebičnog, naprotiv. Kada svoje biće ispunite ljubavlju, toliko je lakše voleti druge. Ceniti sebe, znači ceniti život kao takav.
Nije važna veličina grudi, obim butine, ili Luj Viton torba, da biste se osećali bolje. Dok god živimo u zdravlju, i sposobni smo da ostvarimo ono što nam je neophodno, to je život. Ako čekamo trenutak u kome će se sve zvezde sklopiti i sve biti u savršenom redu, propustićemo život. Ja sam čekala toliko toga u životu, pre nego što sam shvatila, da ustvari nemam šta da čekam. Imam sebe i svoj život, svakog dana u svim tim neponovljivim trenucima. Svaka godina donosi nam sve ono što nam je neophodno da do kraja ispunimo svoju misliju. I dobro i loše stiže jer tako mora. Postoji dobar razlog zašto ne možemo da vraćamo vreme. Bar ne još uvek.
To što nisam dobila francuski poljubac u momentu stizanja Nove Godine, ne znači apsolutno ništa!