Search for content, post, videos

Snovi pod diktaturom – kada te vlast osudi na košmare

snovi pod diktaturom

Posle Hitlerovog dolaska na vlast 1933. godine, novinarka iz Berlina, Šarlot Berat je počela da ima noćne more. Pretpostavila je da se to verovatno ne događa samo njoj i iz toga je izrastao njen istraživački projekat. Ispitivala je razne ljude o tome šta sanjaju i dokumentovala noćne vizije izazvane vladajućim režimom. Snovi pod diktaturom su bili vidno drugačiji od običnih noćnih mora i Berat je odlučila da pronađe zajedničku crtu.

Njeni ispitanici su pripadali širokom preseku stanovništva: od studenata i advokata do industrijalaca i domaćica.

Sve u svemu, zapisala je snove preko 300 Berlinaca.

Kao Jevrejka, na kraju je morala da napusti Nemačku. Godine 1939. sa mužem je stigla u Njujork, a četvrt veka kasnije, 1966. godine, Berat je objavila svoju studiju Das Dritter Reich des Traums (Treći rajh u snovima).

 

“Probudila sam se u znoju, stisnutih zuba. I ovog puta, kao i tokom bezbroj prethodnih noći, bila sam proganjana od nemila do nedraga. Pucali su na mene, mučili me, skalpirali. Ali ove noći mi je prvi put palo na pamet da možda nisam jedina koju je diktatura osudila na noćne more. Ono što ispunjava moje košmare verovatno ispunjava i snove drugih ljudi. Bežanje bez daha, skrivanje na vrhu kula vrtoglave visine, drhtanje u otvorenim grobovima – svuda gde su nas saterali jurišnici režima.

Počela sam da ispitujem i ostale ljude o njihovim snovima.

Sanjao sam, rekao mi je gospodin K., vlasnik fabrike, san pun užasa u kome nije ispaljen nijedan metak i nije prolivena ni kap krvi.

snovi pod diktaturom

Gospodin K., čovek dokazane hrabrosti i odlučnosti, drhtao je od uzbuđenja dok mi je pričao san koji je usnio pre više nedelja. Taj san nije potekao iz straha od sirove snage, već iz pritiska diktature na ljudski um. Kada bih našla još takvih snova izmrcvarenih duša, bio bi to nov i eksplicitan dokaz protiv diktature.

Počela sam sistematski da sakupljam svedočenja o snovima pod diktaturom. Ljudima od kojih sam tražila da mi pričaju svoje snove nisam otkrivala zašto to radim, jer nisam želela da utičem na njihove odgovore. I onako ih je bilo teško dobiti. Većina ispitanika je želela da zaboravi svoje košmare i nerado je govorila o njima. Neke sam ipak navela da govore tako što sam im pričala sopstvene ili snove drugih ljudi. Svaki dobijeni san sam podrobno zapisala.

Uzroke strepnje u snovima u diktaturi treba tražiti, pre svega, u mnoštvu predstavnika vlasti, kancelarija, zakona, zabrana i kazni.

Mali trgovac iz Beča sanjao je da je lampa u uglu njegove sobe počela da govori i da ponavlja policiji svaku rečenicu koju je ikad izgovorio protiv vlasti. Zaključio je da je gotov.

Jedna nastavnica matematike sanjala je da je pod pretnjom smrću zabranjeno napisati išta što ima veze sa matematikom. Otišla je u neku kafanu sumnjivog ugleda i tu, u smrtnom strahu, usred urlanja pijanaca i polugolih devojaka, zapisala nekoliko jednačina koje su joj bile važne.

Lepa, mlada žena sanjala je da su na svim uglovima ulica postavljeni crni saobraćajni znaci. Oni su sadržali dvadeset reči napisanih belim slovima. Te reči je zabranjeno izgovarati. Među njima su i biblijski termini kao što je Gospod. A poslednja, od dvadeset reči, je bila Ja.

U snovima pod diktaturom strah je često praćen stidom.

Jedna starija žena, posvećena protestantkinja, spojila je u svom snu stid zbog nemačkog naroda i sopstveno poniženje. Sanjala je da se onesvestila na jednom od najprometnijih uglova u Berlinu. Nijedan, od više stotina prolaznika,  joj nije pritekao u pomoć. Niko je čak nije ni pogledao. Kako ovi ljudi znaju da treba da me ostave da ležim na zemlji zato što verujem u Gospoda Isusa Hrista?, grozničavo se pitala u snu.

Snovi o otporu

Mnogi snovi koje sam sakupila imaju jednu zajedničku osobinu: snevači su u trpnom stanju, nesposobni da preduzmi bilo kakvu akciju. Ne pada im na pamet da pruže otpor – strah je suviše duboko usađen u njih. Ali, jedan čovek, koji je aktivan u borbi protiv diktature, sanja drugačije snove. On ne sedi skrštenih ruku.

U jednom snu ga juri policija, ali uspeva da im umakne. U drugom se Gestapo penje stepenicama po njega, on zaključava vrata i brava se lomi.

Moram napomenuti da je bilo svega nekoliko ovakvih ljudi koji su, u snovima, uspevali da pobede.

Snovi o strahu od budućnosti

Pasoši, dokumenti, vize – dugo pre nego što su zaista bili potrebni – provlače se kao crvena nit kroz snove jedne grupe. Jedan čovek u snovima, kud god da krene, nosi aktentašnu, sa svim svojim dokumentima. Drugi se u snu nalazi na brodu koji tone i ne pomišlja Kako da se spasem? već Kako da spasem svoja dokumenta?

Trećeg san odvodi u poslednju zemlju na svetu gde još tolerišu Jevreje. Inače, tu zemlju samo tako naziva. Za njega, ona nema drugo ime

Najveći strah tih ljudi je da će se i u slobodi, nastaviti proganjanje koje su doživeli u svojoj zemlji. Jedan čovek je sanjao da mu dobro ide u novoj zemlji, da sebi može da priušti prvi odmor i da ga provede u planinarenju. A onda se dogodilo da na najvišem planinskom vrhu stranog kontinenta vodič najednom skida svoj kaput i kapuljaču i staje ispred njega u uniformi SS-ovca.

Snovi podsvesnih želja

Uporedo sa snovima strepnje pojavljuju se i snovi u kojima se želje ostvaruju.

Ti snovi izražavaju prirodnu težnju za ravnopravnošću i priznanjem, čežnju za onim što je izgubljeno. Puni su tuge, mada na prvi pogled mogu izgledati budalasto, čak i odbojno. Kao i snovi strepnje, oni pokazuju da rane nanete diktaturom krvare i bole čak i kada nisu telesne.

Jedan očni lekar koji je izbačen s klinike sanja da leči Hitlera. Izabrali su njega zato što na svetu nema nikog drugog ko ume da izvede potrebni tretman.

Više desetina žena sanja, bezmalo, identičan san. Sede u prvom redu na nekoj priredbi ili se nalaze u pozorištu, u blistavo osvetljenoj loži. Najednom se pojavljuje neki nacistički vođa, obično sam Hitler. Rukuje se s njima i kad one kažu da su katolkinje, Jevrejke, socijaldemokratkinje, Hitler odgovara: „Meni je to sasvim svejedno“. Žene često vređa ili ljuti takva dvoličnost, ali uvek je prisutno i osećanje zadovoljstva

Primetno je odsustvo snova o osveti.

Još jedan dokaz da strah seže duboko u podsvesno. Sitni gradski činovnik, koji je otpušten zato što je izbegao mobilizaciju, više puta je sanjao, s malim varijacijama, da mu je porez udvostručen i da pošta odbija da mu proda marke. Onda bi slučajno neki stranac prišao šalteru i rekao službeniku (koji je često nosio omraženu uniformu) ono što je snevač želeo da kaže, ali nije smeo: Vaše ponašanje prema ovom čoveku je sramno.

Od svih s kojima sam razgovarala samo jedna žena se usudila da u snu direktno odgovori Hitleru. U njenom snu, Hitler ne liči na sebe, već je punačak i ljubazan. Ona mu kaže: „Da ste drugačije radili ovo i ono, bili biste još veći“. Najednom se našla u drugoj prostoriji. Tu je bilo mnogo pripadnika elitne garde koji su se gurkali, pokazivali na nju s velikim poštovanjem i govorili: „To je ona žena koja je rekla Hitleru šta misli.“

Izvor: 6yka.com