Search for content, post, videos

SANU: psihološkinja, vojnikinja, sekretarka nepravilne

SANU

Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) konačno je objavio dugo očekivanu Odluku. Ovom Odlukom se stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti rodno diferenciranog jezika koji nam se poslednjih godina nameće preko medija i pojedinih vladinih i nevladinih struktura. A sve pod pritiskom iz inostranstva.

Uvodne napomene

zgrada SANU

zgrada SANU

SANU je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba. Odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi odbora za standardizaciju, X, 2008, str.98-104). O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, Klajn, Bugarski, S. Savić i dr.). Ovom prilikom ističe se potreba za preciznijom preporukom i stavovima kako bi se izbegla banalizacija jezičke teorije. Odnosno, da se zbog prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije može zaključiti o prisustvu ili odsustvu neke ravnopravnosti ili diskriminacije u jeziku.

Obrazloženje

Pogled na svet, sistem kulture ili društveni sistem nisu uslovljeni pukim postojanjem ili nepostojanjem određenih gramatičkih kategorija. Stoga se oni ne mogu menjati njihovim uvođenjem ili insistiranjem na doslednosti njihove upotrebe. Stav da je samo rodno diferenciran jezik- jezik rodne ravnopravnosti, te da generička upotreba muškog gramatičkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba rodno neutralna narušava tu ravnopravnost, predstavlja banalizaciju lingvističke teorije. Savremena lingvistika smatra da se na osnovu prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije ne može zaključivati o prisustvu ili odsustvu odgovarajuće logične kategorija, niti pak o vanjezičnoj stvarnosti.

Takođe, stav da je samo rodno diferenciran jezik- jezik rodne ravnopravnosti, podrazumeva da jezici koji ne poznaju kategoriju roda nisu i ne mogu biti jezici rodne ravnopravnosti.

Time se, implicitno, dikriminišu govornici svih onih jezika koji ne poseduju odgovarajuće gramatičke kategorije, poput engleskog jezika. A upravo je na anglosaksonskom govornom području pitanje rodne ravnopravnosti u jeziku rešeno na sasvim drugačiji način. Oni predlažu potpunu neutralizaciju obeležja roda u retkim slučajevima gde se ono javlja. Tako umesto chairman predlažu chairperson, a umesto policeman police officer. Ovo implicira postojanje drugačijeg stava u okviru teorije rodne ravnopravnosti , potpuno suprotnog onom koji se širi u našoj javnosti. A to je stav da se rodna ravnopravnost zapravo obezbeđuje upotrebom rodno neutralnih oblika. Sa druge strane, insistiranje na obeležavanju pola može ukazivati na diskrimainaciju.

Rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica.

Gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični.

SANU

normativna gramatika

Gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju oba pola. Stoga tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena biva u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke. I ne samo to. Ovakva tvrdnja podrazumeva da su svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava, rodno diskriminatorski. Jer se u njima ne koriste dosledni oblici ženskog roda. I u samom Zakonu o ravnopravnosti polova koristi se generički muški rod (svedok, poslodavac…). Pri tom, Zakon o ravnopravnosti polova, sasvim u skladu sa važećom gramatikom srpskog jezika, je izričito jasan.

Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Gramatička gategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena. Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe odnosno od značenja celine teksta. Čak i uz doslednu upotrebu gramatičke kategorije ženskog roda mogu se izražavati diskriminatorski stavovi o ženama. Jedan od primera je: žene političari (političarke) nesposobne za obavljanje za obavljanje odgovornih poslova. Takođe, tekstovi u kojima se ne koristi gramatička kategorija ženskog roda mogu sadržati stavove koji afirmišu rodnu ravnopravnost. Pozitivan primer predstavlja prevod Povelje Ujedinjenih nacija na srpski jezik. Povelja se zalaže za svaki vid ravnopravnosti, pa i za ravnopravnost polova, ali se u samom tekstu koristi sintagma prava čoveka. A ne tzv. rodno osetljiva sintagma prava muškaraca i žena.

Standardizacija govora u zvaničnoj i javnoj upotrebi može u određenoj meri podrazumevati intervenciju u pravcu slanja poželjne političke poruke. Međutim, normiranje jezika se ne sme rukovoditi isključivo principom slanja poželjne političke poruke. Posebno kada se to kosi sa uvidima do kojih je došla zvanična nauka o jeziku ili kada bi to značilo narušavanje strukture datog jezika. Stoga, svaka standardizacija govora u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji mora najpre biti usklađena sa postojećom normom srpskog jezika.

Preporuke i stavovi odbora za standardizaciju srpskog jezika

SANU

SANU pokrenuo akciju negujmo srpski jezik izvor: Srbija Danas.com

Oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi ispravno je koristiti generički muški rod (borac, pilot, akademik). Upotreba muškog roda ne implicira diskriminaciju žena već podrazumeva svest o jednakoj društvenoj vrednosti muškarca i žene.

Ukoliko je u datom kontekstu neophodno naglasiti da je nosilac funkcije ženskog roda to se može obezbediti i drugim jezičkim sredstvima ili navođenjem ličnog imena. Prvi primer bi bio: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova letela je u kosmos. Drugi primer je: Generalni konzul Aleksandra Đorđević zadužena je za konzularno područje GK Franfurt. U prvom primeru važno je u datom kontekstu naglasiti pol, dok u drugom primeru, upravo zbog principa rodne ravnopravnosti potpuno je irelevantno da le je konzul muškog ili ženskog pola. Pri tom je vidljivost pola već obezbeđena navođenjem ličnog imena.

Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda. Jedan od primera je: Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.

Nacrt teksta odluke sačinila je Sofija Miloradović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nacrt je razmatran na sednici od 24.-og februara 2011.-te godine i usvojen kao odluka br.60.

Prethodno je ovaj tekst razmatralo i usvojilo Naučno veće Instituta za srpski jezik SANU.

Instituta za srpski jezik © 2017

Izvor: hronograf.net