Search for content, post, videos

Da li je uvek moguće preživeti svoje roditelje

Da li je moguće preživeti svoje roditelje?

Stalno težimo da nešto kompletiramo i ostavimo iza sebe, i konstantno smo primorani da nešto završimo da bismo počeli nešto novo. Od osnovne, pa srednje i fakulteta, do posla, i onda stvaranja sopstvene porodice, kada postajete roditelj. I tu se valjda zaokružuje neka vaša priča. Nakon toga stvari bi trebalo da idu manje-više ustaljenim tokom koji ste sami uredili i upravili kao samosvesna i odgovorna jedinka.

12 odlika koje vas čine dobrim roditeljima

Nakon tog najznačajnijeg novog početka, kada ste izgradili sopstvenu porodicu, dođe i taj dugoočekivani momenat kada ste konačno izašli iz perioda nespavanja. Bebe su porasle i osamostalile se i više ne morate da pratite svaki njihov korak.

Prošla je i adaptacija na brak i uopšte prilagođavanje sebe potrebama vaših novih članova porodice. A, to je jedan ozbiljan i izazovan proces, koliko god da ste spremni i zreli kada sa njim započnete.

I, sada ste vi ti koji donosite odluke koje se više ne tiču samo vas, već i članova porodice koju ste lično vi izgradili.

Ili, nije to baš tako?

Jer u međuvremenu, dok ste vi godinama bili u magnovenju između sna i jave, perfidno i gotovo neprimetno, ostarili su i vaši roditelji. Postali su gunđala! Odjednom imate zadrte ljude koji ne odustaju, a to su vaši roditelji! A vi već uveliko umorni od prethodne faze vašeg ličnog roditeljstva. Neeee! Pa zar sad i ovo mora?

Da, dok mi sazrevamo kao roditelji, i sa ponosom posmatramo naše sada već male ljude, dešava se to da naši roditelji doživljavaju neku svoju neminovno ružnu transformaciju. Počinju da se bave trivijalijama. To je jače od njih. Imaju potrebu da sugerišu kada ih ne pitate za savet, u najnezgodnijem trenutku.

Počinju da se nameću i petljaju u stvari koje nisu primećivali kad ste bili mnogo mlađi. A sada, nastoje da njihova reč bude jako bitna, iako ni vi sami niste često sigurno kako da se izborite sa nekom lično svojom porodičnom situacijom. A, naročito kada to podrazumeva donošenje odluka koje se tiču vaše dece.

I tu neminovno dolazi do kolizije! Bar kod nas na Balkanu.

Ako ste finansijski nezavisni, pa čak i pomažete roditelje, nemate taj osećaj slobode da sami donosite odluke. Nekako se uvek nađu da kažu šta je ipak najbolje.

I to ide i do najnebitnijih detalja, tipa “Kako su ti svuda po kući razbacane bojice, zar ti ne smeta?”.

Ne, mama, ne smeta mi jer imam malu decu. Oni crtaju, a onda bacaju olovke po kući. U tom šarenišu razvijaju svoje male mozgove. Tako ja želim da verujem. Današnji roditelji imaju internet za mnoge savete, a jedan od ključnih je da deci dozvolite kreativni haos. Sve dok ne izbiju oči sebi, situacija je redovna. Ja tako mislim i valjda na to imam pravo.

A haos? Prestao je da me nervira pre jedno četiri godine kada sam shvatila je nemoguće biti control freak.

Na vreme sam shvatila da mi je mnogo draže da budem dostupna mama i da upijem svaki detalj detinjstva svoje dece, jer imam samo jedno njihovo detinjstvo i želim da uživam u svakom trenutku.

Rutina se mora ispoštovati, ali sve ostalo što ne mora, ja ne želim da poštujem, jer će mi promaći suština.

A vreme mi niko neće vratiti. Vreme sa mojom decom. Takođe, moje vreme bez dece. Moje vreme bez krpe i truleksa.

I isti je slučaj u većini drugih situacija. Sugestije i kritike, naravno dobronamerne. Uvek. I meni će kada budem 60+ verovatno sve te trivijalije biti mnogo bitnije, ali sad nisu.

A zašto ja išta od toga uopšte moram da objašnjavam kad mi je već pola glave obelelo?!

I tako, nakon niza nervoza i objašnjavanja sebe, u trilion i jednoj situaciji, shvatih da je i to jedna mudrost koju je neophodno naučiti:

Ne objašnjavajte sebe!

Klimnite glavom kao kad ste bili mali, iako biste sebi na živo nerve iz korena počupali koliko ste nervozni. Ako ste preživeli dečje tantrume, a i partnerov dijapazon svih mogućih emocija koje je nesebično ispoljavao dok je sa vama sazrevao u instituciji zvanoj brak, onda ste valjda sposobni da preživite i te konstantne sitne provokacije svojih roditelja, kojih najčešće nisu ni svesni. Mudro prihvatite, prećutite i hinjski uradite po svom. I napravite se budala na naredni komentar što ste to ipak tako uradili.

U sebi brojite do deset ili prebacujete gumice za tegle sa desne na levu ruku svaki put kad ne padnete u vatru. Svaki put kada uspete da se iskontrolišete, prebacite jednu gumicu sa desne na levu ruku. To je jako koristan savet psihologa – kako se smiriti i ne posvađati se sa detetom koje vas je prethodno dovelo do granice izbezumljenja! To se može primeniti i na ostale ukućane! Ja imaginarno isprebacivah nebrojeno mnogo gumica.

Možda i dalje nisam zadovoljna skorom, ali bar sam osvestila problem i istinski počela na njemu da radim!

Možda je nemoguće preživeti svoje roditelje, ali je moguće postati i ostati roditelj kakav vi želite da budete!

A za to je potrebno mnogo balansiranja i žongliranja u datim okolnostima, uz sve one redovne roditeljske, bračne i poslovne dužnosti.

No, da li postoji drugi način? Ja ga još nisam otkrila!

Izvor:Lanaswords