Search for content, post, videos

Manipulacija strahom je najefektniji marketinški alat

perfidna manipulacija strahom

Kako bi što skuplje i što sigurnije prodavala svoje proizvode, industrija se koristi strahom svojih korisnika. Manipulacija strahom je marketinški alat kojim se tržište priprema za implementaciju antistresnih preparata. Koji se kasnije redovno pretvaraju u zlatne koke.

Strahom obrađen potrošač postaje laka meta za kupovinu nepotrebnih artikala. Plašenjem nacije, industrija nameće svoje proizvode kao rešenje za svakodnevne brige, fobije, strahove. Za promociju strahom često se koriste i naučni dokazi, epidemiološke studije, porazni statistički podaci, zabrinjavajući trendovi.

Divlji brak industrije i nauke pretvara ovaj svet u kuću strave.

manipulacija strahom gradi kucu strave

manipulacija strahom gradi kucu strave

Vakcinacija, mamografija, hlorisanje vode, kozmetički preparati, GMO i prehrambeni aditivi su klasični primeri mehanizama zastrašivanja ljudi koje su dizajnirale i uspešno unovčile farmaceutske, medicinske, hemijske, biotehnološke i prehrambene korporacije.

Proizvodi s etiketom straha

Ljudi se vakcinišu protiv čitavog spektra pretećih bolesti, epidemija i pošasti: svinjska kuga, ptičiji grip, HP virus, tuberkuloza, krpelji, boginje, tetanus, bolesti koje su nestale, bolesti koje stalno prete ili tek nastaju. Vakcinisanje je postalo deo folklora, dokaz pismenosti i potez solidarnosti. Uplašeni ljudi dobrovoljno zavrću rukave i pružaju nadlakticu u nadi da se u oslabljenim mikroorganizmima krije nada u sigurniju budućnost. Bez obzira što su neke vakcine prihvatljive i potrebne, svaka vakcina se prodaje uz prethodni ritual i marketing straha. Visoka cena pražnjenja igle (izražena u milijardama evra) zanemarljiva je spram vrednosti globalnog olakšanja zbog odlženog straha.

Mamografija je danas postala fatalna metoda ranog otkrivanja raka dojke. To je medicinska dijagnostika koja može preduhitriti sâmu sudbinu. Industrija zdravlja jeftino je prodala priču o raku dojke koji statistički preti svakoj drugoj ženi. Život žene posle 35. godine pretvorio se u iščekivanje nadolazećeg raka, u iščekivanje pozitivnog nalaza, u noćnu moru koja se mora prihvatiti kako bi se sprečilo ono “najgore”. Stoga ulazak u kombi s etiketom Mobilna mamografija nije kupleraj, već čin odgovornosti preplašene žene.

Hlorisanje pijaće i vode u bazenima nametnuto je kao nužan i neupitan tehnološki postupak koji se sprovodi zbog sigurnosti žednih ljudi i plivača. Voda bez rastvorenog hlora je pretnja  ljudskom zdravlju. Voda bez hlora je povratak u vreme kuge i kolere.

Hemijska industrija obrade voda uspešno je savladala lekciju kako manipulacija strahom radi: ili hlor ili epidemija!

manipulacija

manipulacija putem slogana

I kozmetička industrija je otkrila vrednost straha čiju visoku cenu naplaćuje. Patentiran je čitav arsenal artikala koji nas štite od starenja (anti-aging programi), da ne izgorimo (ulja i kreme za sunčanje), da ne zaudaramo i da se ne znojimo (antiperspiranti). Hemijsko nasilje nad higijenom opravdava se zahtevima potrošača, istih onih koje reklame svakodnevno terorišu i plaše borama, rakom kože, smradom, sedom i ispucalom kosom, lošim tenom. Ako niste lepi, niste ni zdravi.

U generisanju straha, kao početne faze uspešnog marketinga i sigurne prodaje, učestvuje i biotehnološka industrija. Genetski modifikovani organizmi  dizajnirani su i ponuđeni na tržištu hrane, uz parole svršenoga čina: Ili GMO ili glad! Ili GMO ili pesticidi! Uplašen ili ucenjen seljak je plodno tle za setvu mutanata. Prodavci jalovog GMO semena vešto koriste populacijsku bombu, zloupotrebljavaju opravdanu zabrinutost ljudi i poput jahača apokalipse prete onima koji sumnjaju u vrednost i sigurnost GMO useva.

Strah je primarna emocija, urođena i genetički programirana reakcija na određeni stimulans.

manipulacija primarnom emocijom

manipulacija primarnom emocijom

I industrija obične hrane koketira sa strahom.

Plašeći ljude kvarenjem namirnica, konzervansima se impregniraju kobasice, sosevi i osvežavajuća pića, a biljna ulja i masti se natapaju sintetičkim antioksidansima (E-320, E-321). Zbog generisanog straha od trovanja, postalo je nezamislivo (ili, barem, nazadno) konzumirati stišnjenu šunku bez nitrata. Izmišljeni strah zdrava je i ujedno, idealna prilika za prezentaciju “light” proizvoda napunjenih sintetičkim zaslađivačima i ostalim praškovima.

Niskokalorično, nutritivno smeće prodaje se u sjajnoj ambalaži i pod velom različitih dijetalnih fobija.

Konačno, u farmaceutskim i osiguravajućim kućama rade pravi majstori straha. Uspeli su da izokrenu priču, pa su bolest, nesreću i sâm život pretvorili u derivate straha. Lek i životno osiguranje postali su skupi, ali neophodni zaštitnici.

Ko tu koga plaši!?

perfidna manipulacija strahom

perfidna manipulacija strahom

Osim izumitelja i promotera straha, postoje i oni koji prigovaraju, upozoravaju da su artikli s etiketom straha zapravo defektni proizvodi. Štaviše, da su mnogi od njih štetni, otrovni, rizični, beskorisni, suvišni. Oni koji prigovaraju i protive se mamografiji, hlorisanju vode, GMO proizvodima ili E-brojevima, takođe se pozivaju na naučne radove i epidemiološke studije. Zanimljivo je da industrija straha i njihovi sateliti optužuju baš ove druge da plaše javnost. Manipulacija dostže svoj vrhunac onog trenutka kada shvatite da oni koji su stvorili i konzumiraju plodove s tržišta straha prebacuju stvaranje panike onima koji se osećaju ugroženima. To je tipičan primer nasilja prema proverenom obrascu: blame the victim ili – optuži žrtvu.

Razlikovati jedne od drugih nije teško. One koji plaše od onih koji upozoravaju. Oni koji upozoravaju, izazivaju ljude na odgovornost izbora, pozivaju na zdrav razum. Ipak, uvek je potrebno proveriti da oni koji prigovaraju ne pretvaraju svoja upozorenja ni u kakvu valutu. Oni, pak, koji zaista plaše, ne upozoravaju, već ucenjuju, uslovljavaju i nameću. Oni koji plaše rade za booo-industriju, a  svoje finansijske interese ostvaruju prodavanjem magle u ambalaži straha.

Autor: Valerija Vrček

Izvor: HRsvijet.net