Search for content, post, videos

Šta sve poručuju dečiji youtube kanali na engleskom jeziku

youtube sadrzaji
youtube sadrzaji

dete koje gleda youtube

YouTube je postao jedan od glavnih medija, uveliko prelazi posećenost svih svetskih globalnih tv stanica. Posledica neverovatno velike posećenosti je ogroman uticaj Youtube-a na najšire mase koje uključuju i decu.

Ako ste jedan od onih fenomenalnih roditelja koji deci ne dozvoljavaju ekrane ova tema ne bi trebalo da vas zabrinjava. Posvećena je NAMA, manje revnosnim, koji dozvoljavamo deci da gledaju Youtube.

Kada date deci tablet u ruke sa uključenim YT kanalom nije dovoljno samo krajičkom svesti obratiti pažnju na sadržaj koji dete gleda.

Osvrnuti se i budnom pažnjom proanalizirati ono što je jedna četvorogodišnja ćerka u tom momentu slušala i gledala. Evo priče jedne mame:

1.Dečija melodija i horor tekst

“To je bio razbuđujući momenat, učinilo mi se da sam čula reč DIE – umreti, u melodiji pesme za decu. Bilo je tako i još mnogo gore, tekst je bio  “thousand ways to die” posvećen istoimenoj američkoj reality seriji, a na ekranu su bile neke igračke koje su pokretale tj. animirale dve tinejdžerke. Dete ni ne primećuje izbezumljujući tekst, prati animaciju i gleda sa osmehom.”

2.Youtube i konzumerizam

Postoji nekoliko stotina YT kanala koji prikazuju samo otvaranje novih igračaka. To su najgledaniji sadržaji kod dece uzrasta između 3 i 7 godina. Roditelji snimaju svoju decu u velikim marketima, koja besomučno pakuju korpe tonom plastike, i onda ta pakovanja otvaraju kod kuće, sasvim jasno, pred kamerama. Deca očigledno pokazuju uzbuđenje samo dok se igračke otvaraju, skaču, vrište, a onda im raspoloženje splasne u deliću sekunde, sve je uglavnom zabeleženo na videu. Deca u Kanadi imaju spisak stvari i igračaka koje žele da dobiju za Božić. Garaže kuća su pune “nanetih” nepotrebnih stvari… Beskonačno natrpavanje i konstantna praznina. Naravno sledi robijanje na tri posla kako bi se hrpa potencijalnog đubreta otplatila.

3.Način komunikacije i rečnik

Vrlo često u videu sadržaj rečenica i način komunikacije bude na nivou pećinskih ljudi. Igračke “pričaju” o ustaljenim temama- šoping, šminkanje, garderoba, pa se provuče poneka svađa, čak i ubistvo. Scene ubistva, vrlo živopisno opisivane sa prolivanjem krvi, ubodima noža i udarcima u glavu, ta predivna američka omladina.  Rečnik je onaj polu-geto sleng, a opus rečenica ne prelazi broj 25.

Igra na otvrenom zaista je nužnost kao i dečije okruženje. Ima vremena za ekrane, na pretek, najviše se uči iz dečije igre!