Search for content, post, videos

Naučnici su otkrili da se inteligencija nasleđuje od majki

inteligencija ima oznaku x hromozoma
inteligencija ima oznaku x hromozoma

inteligencija ima oznaku x hromozoma

Iako ova vest možda neće usrećiti očeve, nauka je i zvanično potvrdila da se inteligencija nasleđuje po ženskoj liniji. Genetska istraživanja su pokazala da su ljudi dobili evidenciju inteligencije od X (ženskog) gena. Hromozom X ima na hiljade gena koje nosi u sebi, a gomila njih utiče na spoznaju, tvrdi dr Keith Witt.

Donedavno je vladalo mišljenje da genetski materijal oba roditelja ima približno jednak uticaj na inteligenciju deteta. Međutim, ovo istraživanje je u potpunosti opovrglo ovu doktrinu i otvorilo novo polje u genetičkim istraživanjima. Važno je shvatiti da je ovo istraživanje veoma kontraverzno, ne iz razloga na koga je ovo dete tako pametno, već iz potpuno nove spoznaje o funkciji X i Y hromozoma. Većina studija koje tvrde da su otkrile zagonetku funkcionisanja inteligencije često izazivaju veoma burnu debatu. Genetika je veoma kompleksna i višeslojna naučna disciplina i bez obzira na sporenja, potrebno je sve rezultate posmatrati otvorenog uma.

Uloga X i Y hromozoma

Da bismo lakše razumeli ulogu hromozoma, prvo treba da znamo nekoliko važnih činjenica o njima. Pored polnih karakteristika koju ova dva hromozoma nose, oni takođe utiču na razvoj celokupnog telesnog sistema.

  • Hromozomi nalikuju navojima koji se sastoje od nukleinskih kiselina i proteina.
  • Svaki čovek nosi po jedan par hromozoma u svakoj svojoj ćeliji.
  • Žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y hromozom.

Uslovljeni geni

U najosnovnijem smislu, uslovljeni geni su rodno specifični. Po pravilu, genetski uslovljena svojstva se aktiviraju ili deaktiviraju, u zavisnosti od posebne oznake. Uslovljeni geni u sebi sadrže sistem označavanja koji se sastoji od biohemijskog materijala. Ovaj sistem omogućava dve veoma važne stvari:

  • traganje za tačkom porekla gena i
  • određivanje aktivacije ili deaktivacije u samom telu.

Aktiviran gen će uticati na genetski razvoj svojom porukom koju nosi, a deaktivirani neće. Na drugom mestu, ako je individualna karakteristika pod uticajem majčinog, X hromozoma, očevi, Y geni su deaktivirani. Sa druge strane, ako je aktiviran muški, Y hromozom, ženski će biti deaktiviran. Mehanizmi uslovljenih gena čine osnovu ove studije, što do sada nije uzimano u obzir, kada su genetička istraživanja u pitanju.

Nalazi studije i srodni istorijski podaci

Smatra se da je spoznaja pod uticajem X hromozoma. Teoretski, žene su sklonije razmišljanju, a to povećava spoznaju. Ovu moć im obezbeđuju dva X hromozoma. Sa druge strane, muškarci su skloniji padanju roletne zbog genetske i fizičke nemogućnosti potpune spoznaje (čast izuzecima). Ovde na scenu stupaju uslovljeni geni sa početka priče. Naučnici su vršili testove na miševima u koje su, u laboratorijskim uslovima, ubrizgavali dodatne X hromozome. Zaključili su da su miševi sa dodatnim ženskim hromozomima brže i uspešnije rešavali zadatke i lakše dolazili do hrane. Takođe su primetili da su ti primerci miševa razvili mnogo veću lobanju i mozak, a manje telo. Genetičari su takođe identifikovali šest oblasti mozga, koje sadrže samo X ili Y hromozome. Oblast inteligencije (koja spada pod patronat kognitivnog dela mozga) sadrži samo X hromozome.

Ideja da majke imaju veći uticaj kada je u pitanju inteligencija deteta nije nova. Godine 1984.-e Univerzitet u Kembridžu je radio studiju o razvoju mozga i genskom uticaju. Zaključak studije je da majčina genetika više doprinosi razvoju misaonih centara u mozgu. Istraživači vladine agencije u Škotskoj su pratili grupu od 12. 686 ispitanika, starosti između 14 i 22. godine. Svake godine, istraživači su razgovarali sa učesnicima, prateći kako napreduje njihova inteligencija. Na kraju su zaključili da je IQ majke nabolji pokazatelj inteligencije kod deteta, jer je majčin IQ bio približno isti kao kod dece, za razliku od očevog.

Zaključak

Bez sumnje, rezultati ove i svih ostalih studija vezanih za inteligenciju će biti pod lupom. Kao što je pomenuto, nijedna naučna studija koja izučava inteligenciju neće biti oberučke prihvaćena. Razlog tome leži u ogromnom broju nepoznanica kada je inteligencija u pitanju. Međutim, ono što sa sigurnošću može da se tvrdi jeste da majčin, X hromozom, ima veliki uticaj u razvoju kognitivnih sposobnosti. Naravno da on nije presudan. Još mnogo faktora utiče na dečiji intelektualni razvoj, a očevi su jedan od najbitnijih. U zaključku ove studije stoji da žene imaju mnogo veću ulogu u razvoju dece od one koju genetika može da dokaže. Ipak, iskorak koji su genetičari napravili podupiru ideju da nam majke daju moždanu moć. Hvala im na tome. I majkama. I genetičarima.