Rodio se ON, ispunjeni su zaveti, o presvetih predaka i svekrva, sviraju trube, loza se nastavlja, svanula je nova zora u familiji…
Koje ime da se nadene junaku, a da mu bude dostojno dezoksiribonukleinske kiseline? Deda navija za ime svog oca, baba tu i tamo, tata navija za kosovskog junaka, a vi smišljate ime adekvatno za princa. Jedna je majka i jedan sin, bar za sada. Videćemo dalje.
Beba ko beba, pojma nema šta ju je snašlo i šta je čeka, hoće samo da sisa i spava, ali kako to samo pametno radi, primećuje baba, još nije videla tako bistro dete od tri dana starosti.
Dani i meseci prolaze, teret života postaje sve veći. Princ ne bi smeo da bude opterećen strašnim neprilikama koje mogu da snadju dvogodišnje dete. Obavezno svaki korak za njim da ne bi pao na prljavu zemlju ili još gore da odere koleno, kako ćete pred svet kao majka koja ne vodi računa o svom detetu.
“Onaj Draganov mali je tako stalno padao, pa je ponavljao dva puta sedmi razred osnovne.”
Svekrva predlaže da se kupi povodac za dete, da se ne bi rizikovao takav kiks u obrazovanju.
Sin prvovenčani bezbrižno raste i krenuo je u školu. Tamo strahota, sve neka divlja deca, kako su samo nevaspitana, prosto za nepoverovati! Kako da ga ostavite u tom hororu od odeljenja gde svi vrište, skaču, vijaju se, padaju, i bezrazložno cerekaju.
Znali ste od samog početka da će mu učiteljica i nastavnici praviti problem. Kako je moguće da je on nekoga prvi udario?
Neverovatno vam je da ljudi u tim godinama izmišljaju takve besmislice.
“Gospodine direktore škole, da li vi znate s’ koliko je pažnje i ljubavi on vaspitavan, ne bi ni mrava zgazio, ja vam garantujem da on to nije uradio, niste vi to dobro videli!”
…Prošle su te godine školske nepravde i obrušavanje univerzitetskih profesora na vaše dete. Taman kad ste mislili da je sve gotovo, on je doveo NJU u vaš život.
Toliko je bilo lepo dok je dobijao pozive od milion devojaka i sve one ostavljale bi ga na miru nakon nekog vremena, mesec, dva, najviše tri. Ova veza traje neprijatno dugo, devojku ste sreli već više od deset puta, postajete zabrinuti, i to sa debelim razlogom.
Sve vam je bilo jasno onog momenta kada ste je upoznali, ona samo vodi računa o tome kako izgleda. Kosa joj je predugačka, a suknja prekratka. Da je barem pametna koliko je lepa, pa i da joj nekako oprostite što se toliko kezi u prisustvu vašeg princa.
Nekoliko godina kasnije…
Desio se najgori scenario. Od svih žena sveta on se baš njome oženio. Mogli su još da se zabavljaju, prošlo je tek pet godina, nije nikome jasno gde su požurili.
Život je krenuo silaznom putanjom. Princ svoju majku zove samo dva puta u toku dana. Ne traži više ispeglane majice i košulje. Da li postoji bilo šta gore na ovom svetu za jednu tako brižnu majku koja je ceo život posvetila NJEMU.
Niste vi neka tamo svekrva! Da li je dotična svesna da je njenog dragog muža njegova mama ne samo nosila devet meseci u svom telu tačno ispod srca, već i rodila, odgajala i svakodnevno mu kuvala po tri obroka?! Ona ga poznaje tek 6 godina i misli kako zna šta je dobro za muževljevo zdravlje, a šta ne!
Kad majka postane gost u kući svog sina, proživljava poraz svakog puta kada je NJENE oči dočekaju na pragu kuće.
Ona hoće da vam skuva kafu?!
Pa niste vi zanemoćali, tek vam je 55, osećate se bolje nego ikad, ne treba vama niko da vam ugađa i olakšava život. Nego, kada će to unuče? Prošlo je već čitava tri meseca od venčanja i nema još nikakvih vesti. Vi ste ostali trudni, kao i svaka poštena žena, treći dan nakon potpisivanja bračnog ugovora.
Da, da, tako se to radi, sve na vreme. Obavezno savetujte snaju da ode da vidi Onog doktora što je Miri i Predragu sredio da dobiju dete nakon 20 godina braka.
Ipak se desilo…
Lepe vesti su stigle. Očekujete unuče. Unuka, po mogućnosti. Ipak je najbolje da se prvo rodi sin, a ne kao vi, ćerku. Pa onda ona neizvesnost u sledećoj trudnoći da li ćete uspeti da namirite uznemirene duhove pradedova, zabrinute za prenos njihovih junačkih gena…
Devet meseci kasnije…
Ipak nije bilo po planu. Prvo pa žensko! Istorija se ponavlja. Beba je preslatka, osvojila vam je srce i dušu, ali nada poslednja umire. Ne klonite duhom i iskoristite svaki momenat da skrenete pažnju sinu i snaji da preci imaju jasnu poruku, neka je devojčica, sad nema veze, u sledećem krugu nek malo pametnije prave decu.