Search for content, post, videos

Dvojezična deca su inteligentnija od ostalih

dvojezicna deca imaju vise sinapsi
dvojezicna deca imaju vise sinapsi

dvojezicna deca imaju vise sinapsi

Deca koja tokom odrastanja slušaju dva jezika u svojoj bliskoj okolini imaju veći IQ od dece koja su okružena samo jednim. Naučna istraživanja su dokazala da se slušanjem i korišćenjem dva jezika povećava broj sinapsi. Sinapse su veze između nervnih ćelija u mozgu koje su zadužene za prenošenje impulsa. Povećanjem broja sinapsi povećava se i protok informacija. Broj sinapsi je u direktnoj vezi sa inteligencijom, a pošto ih dvojezična deca imaju više oni su u stanju da formiraju veću inteligenciju u odnosu na očekivanu.

U razvoju mozga govor se pojavio poslednji, pre tri miliona godina.

Sve ostale strukture su mnogo starije i mogu da funkcionišu sa manjim brojem nervnih ćelija. Ukoliko postoji problem sa razvojem govora kod bilingvalnog deteta, stručnjaci savetuju da se roditelji fokusiraju na onaj jezik koji se upotrebljava u sredini gde dete razvija društvene veštine.

Ipak, dvojezična deca su u prednosti u odnosu na onu koja nemaju tu privilegiju, jer osim što im to donosi sposobnost komunikacije sa većim brojem ljudi, biligvalnost utiče i na ostale moždane funkcije.

Dvojezična deca su u stanju da isključe zvukove oko sebe. Razlog leži u boljoj povezanosti sinapsi i njihovom sinhronizovanom radu. Takva deca postižu veću koncentraciju jer ih ne remete zvukovi i slike iz okruženja. Rešavanje problemskih zadataka je za ovu decu veoma lako jer su naučili da pažnju usmere na suprotstavljene mentalne procese (kao što su dva različita jezika). Tu veštinu su u stanju da prenesu i na druge zadatke pa neretko dvojezična deca postaju vrsni matematičari.

Ova deca takođe bolje procenjuju situaciju.

Dok govore jednim jezikom, u glavi im non stop ide titl na drugom.

Na taj način izoštravaju svoju sposobnost posmatranja okoline i preciznog uočavanja detalja. Kada odrastu, bilingvalna deca se bolje fokusiraju u gužvi, lakše se orijentišu u prostoru i teže ih je omesti u izvođenju zadataka.

Jedno istraživanje je za temu imalo donošenje i saopštavanje odluka na dva jezika. Kada su donošene i saopštavane odluke na jeziku čijim korišćenjem se ispitanik komfornije oseća one su odisale sigurnošću i odlučnošću. Sa druge strane, jezik koji ispitanici slabije poznaju im je doneo više nesigurnosti i defanzivnosti.

Dvojezična deca su majstori za multitasking. Lako prebacivanje sa jednog jezika na drugi je izuzetno zahtevno i naporno za mozak. Međutim, kada se savlada ova veština, odlično obavljanje više aktivnosti, uz minimalne greške, je izvesno.

Korišćenjem dva jezika poboljšava se i pamćenje, jer mozak bolje formatira svoju arhivu. Takođe je i iskoristljivost ovih podataka na zavidnom nivou pa dvojezična deca lako pamte imena, nizove brojeva, liste.