Search for content, post, videos

Deca su sve gluplja, a profesori pametniji?!

profesori
profesori

dosada u ucionici

Da su profesori uvek imali ponešto da zamere svojim đacima, nije nikakva novost. Klinci u višim razredima osnovne i u srednjoj školi, prolaze kroz najveću hormonalnu promenu u životu. Hemija mozga i tela tog perioda je neponovljiva.

Starijima se uvek čini da nisu znali šta je to pubertet i kako nisu smeli da pisnu od roditelja i profesora. Bogom dani oduvek, “pamet im je uvek ista bila kao i sada”, a bezobrazluk potpuno nepoznata reč. U njihovo vreme se znalo ko je ko, poštovali su se stariji. U slobodno vreme se čitala literatura o inženjeringu raketnog pogona, Tihi Don i rešavali se matematički problemi. Kakva danguba i moderno blejanje, od toga su svi bili zgroženi. Oni su kao klinci obožavali  da rade i pomažu svojim roditeljima.

Bilo bi lepo da je u ovom veku i trenutku sitno nezadovoljstvo profesora svojim učenicima ostalo unutar učionica. Oglasila se jedna dama, prosvetni radnik, sa idejom da opiše uspeh i inteligenciju svih sadašnjih i budućih naraštaja. Internet intelektualci su pazarili priču i sami dali doprinos, deleći je i ostavljajući saglasne komentare.

Deca nikad gora, tvrdi “ona”, nadolazeće generacije samo bivaju groznije. Taj zaključak je donešen na osnovu smanjene mogućnosti kod dece da reprodukuju gradivo koje nije apdejtovano više od 50 godina. Od kada je reprodukovanje nečijih misli odraz inteligencije i pameti? Možda mogućnost rešavanja matematičkih zadataka pokazuje veću “pamet”, ukoliko je i matematika egzaktna onoliko koliko ljudski rod tvrdi da jeste.

Ono što danas treba uraditi je zaštiti zakonom profesore od zaista glupe i nasilne dece. Autoritet mora da postoji, ali se gradivo mora menjati!

Koga u 15-oj  godini života interesuju člankoviti crvi i njihov “parijetalni i visceralni peritoneum” na času biologije u gimnaziji? Većinu gradiva, 99%, đaci reprodukuju tj. odgovaraju samo da bi dobili određene ocene.

Radoznalost se meri odlascima u biblioteku?!

Izgleda da još uvek nije detektovana internet era, koja traje već  dvadeset godina. Pojedinci odbijaju da prihvate virtuelni svet pa neretko terorišu one čiji je to izbor načina života. To u prevodu znači da se gotovo dvadeset generacija unazad “rodilo” i obrazovalo na internetu. Sadržaji koji su dostupni na internetu, ne bi mogli da stanu ni u sve biblioteke sveta zajedno. Svet ide napred, a deca “svežijeg” datuma pripadaju potpuno novom tipu populacije. Novoj deci pažnja traje 2 sekunde na gradivo jer im treba neka zaista interesantna stvar kako bi ih zaokupila.

Deci treba više prirode, a ne fizike i hemije. Časovi o kontracepciji korisniji su od svakog drugog sadržaja časa biologije. Naše škole treba decu da uče i funkcionalnosti. Umesto nepotrebnog nabrajanja reka u Zambiji, naučiti decu da rade kao tim. Da rešavaju probleme i budu otvoreni i odgovorni. Svaka naredna generacija rodi se sa izvesnim minimalnim procentom uvećane opšte inteligencije, i ne bi smeli da budu ometani u razvoju kakvim zastarelim metodama. Zrelost sve ranije nastupa, jer klinci prolaze kroz milione informacija nedeljno, sve zahvaljujući WEB-u.

Školsko gradivo nije nikad bilo interesantno  deci u adolescenciji. Oduvek je bilo svega 10% onih koji mogu celu nastavu da isprate. Najveći problem je što se deca rađaju sve pametnija, pa im gradivo u školi biva sve dosadnije i gluplje. Nemoguće je da je toliki broj dece “smoren” na nastavi, a gradivo prepuno uzbuđenja. Dete sa 4 godine zna da koristi računar i nađe načine da pronađe svoje sadržaje. Ta granica se uveliko pomera na dole. Pre 50 godina, ljudi nisu ni znali šta je računar. Njima to vreme deluje mnogo bezbrižnije, zdravije i normalnije. Tako razmišlja i oseća se velika većina ljudi. Ostavite novim generacijama da kreiraju svoju verziju sveta!

Svakom je svoja mladost najlepša!