Krit je veliko ostrvo i da biste ga istražili potrebno je najmanje 10 dana. Tu ne mislimo samo na posete arheološkim nalazištima već i na obilazak sela i pravog doživljaja ostrva. Mnogo toga se promenilo, modernizovalo u cilju privlačenja što većeg broja turista, a ovog puta predstavljamo razloge zašto ćete se zaljubiti u Krit, bilo da Vas ispunjavaju magični vidikovci, prelepo more ili neverovatne istorijske kulise magičnog grčkog ostrva.
Lorens Darel piše u svojim putopisima da je:
“Krit najautentičnije od svih grčkih ostrva, zbog svoje duge istorije i udaljenosti od ratnih i diplomatskih središta. U neprekidnosti istorije i neokaljanoj čistokrvnosti, verovatno je istinito reći, kao što Grci stalno i čine, da je ovo najgrčkije ostrvo.”
Geografija Krita
Prostrano ostrvo u južnom delu Egejskog mora prostire se na 8.900 metara2. Krit se nalazi na mestu spajanja Evrope, Afrike i Azije, praktično na istoj udaljenosti od sva tri kontinenta.
Na ostrvu su četiri velike grupe planina, pokrivene snegom zimi, dok u isto vreme u niziji imate osećaj da ste na kontinetnu, ne na ostrvu. Najviša planina Krita je Psiloritis koja doseže 2.456 metara. Visoke planine Krita jedno su od poslednjih staništa beloglavog supa u Evropi. Poslednjih godina sve je više zainteresovanih za pećine kojih u planinama ima više od 3.000.
Česte su promene klime, a teren je neravan jer se na Kritu sukobljavaju morske struje koje zapljuskuju i nagrizaju stene i obale. Ceo severni kraj je nazubljen, a ipak, nema tako puno luka za pristajanje velikih brodova. Prognozu za Krit pratite ovde.
Celo ostrvo obiluje stenama, dolinama i zelenim pašnjacima, izvorima slatke vode. Što se reka tiče, najpoznatija su ušća reka Aposelemis, Anapodaris, Preveli, Platys, Kyliaris. Najveće prirodno jezero na Kritu je jezero Kournasu, gde je posetiocima omogućeno da posmatraju ptice sa tornja, mada postoje i nekoliko veštačkih jezera (Ayia Chania, Votomos) i brojne male brane u zaleđu Herakliona. Mali, ali važni, prirodni bazeni pijaće vode, nalaze se u mestima Mohosu i Thrapsanu i u drugim delovima severne pokrajine Mirabello. Sela daleko u unutrašnjosti su i dalje divlja i netaknuta.
Hipokrat je davno savetovao – bićete zdravi ako udišete samo vazduh na Kritu, što važi i dan danas. Krit ima više od 2.000 biljnih vrsta od kojih su 157 endemične vrste. Močvare Krita su skloništa za veliki broj biljaka i životinjskih vrsta, tu se nalaze velike populacije ptica močvarica. Oni su ključni za očuvanje biološke raznovrsnosti na ostrvu.
Istorija i društvo koje kupuje na prvu loptu
Homer je pisao u Odiseji – “Krit je ostrvo bogato naseljeno gde se u devedeset različitih gradova govori različitim jezicima.”
Istorija Krita je drevna i bogata, istoričari kažu da postoje neoborivi dokazi da je ostrvo starije od evropskog kontinenta: otkriveno je oko 10.000 godina pre Hrista. Krit je rodno mesto prve evropske civilizacije, minojske (ili mikenske) koja je cvetala između 3.000 i 1.200. p. n.e. Mikenska kultura napravila je plodno tle za pojavu klasičnog helenizama. Uveli su nove običaje, počeli da koriste gvozdene rude i vrše kremacije. Mikenjani su prvi napravili i kanalizacioni sistem. U arheološkim nalazištima u mestima Knosos, Festus (Phaestus), Zakros, Arhanes, Galatas pronađeni su ostaci veličanstvenih palata i delovi grnčarije.
Izdvajamo nekoliko važnih činjenica:
- Knosos je drugi najposjećeniji arheološki lokalitet u Grčkoj, nakon Akropolja, sa više od milion posetilaca godišnje. Knosos je turistima strašno zanimljiv jer su ovde pronađeni delovi čuvenog lavirinta u kom je, prema legendi, živeo Minotaur (biće sa glavom bika i telom čoveka).
- Mikenska flota je bila najjača u ovom delu sveta i Kritu je vekovima donosila bogatstvo. Prevozili su se brodovima ne samo poznati kritski čempres već i poljoprivredni proizvodi – med, vino, keramika i maslinovo ulje iz luka Dia, Katsambas, Komos, Zakros. Plovilo se i trgovalo prema lukama Mediterana i na sever sve do Skandinavije. Cvetala je i trgovina sa Sicilijom. Luke i gradovi koji su se najviše razvili tokom od 7. veka pne bili su Falassarna, Lissos, Cheronissos, Lato Kamara i Inatus.
- Doslednost u običajima je upadljiv činilac u životu Grčke. Drevna verovanja su ostala ponegde netaknuta, poput vaze u zemlji koja čeka nekog arheologa da je otkrije. Iako je religija jako bitan faktor socijalizacije, Krićani su kosmopolitskog karaktera. Ta činjenica je rezultat vekovnog osvajanja i mešanja naroda iz Evrope i ostalih delova sveta.
- “Ostrvo stotinu gradova”, kako ga je nazvao Homer, odavno je važno turističko mesto Grčke. Klesos je u ta davna vremena bio administrativno središte, a impresivni gradovi su bili Hierapytna, Itanos, Axos, Praesus, Rizinia, Tripitos i mnogi drugi.
- Krićani sa ponosom govore kako je njihovo ostrvo retko mesto na svetu gde su još u upotrebi stambene zgrade iz 16., 17., i 18. veka.
- Krit nije učestvovao ni u Peloponeskom ni u Persijskom ratu.
- Krit je posto deo Grčke tek 1913. godine.
Arhitektura magičnog Krita – podsetnici istorije
Najveći gradovi Krita imaju fantastičnu arhitekturu, većinom iz vremena venecijanske i otomanske ere. Tvrđave, slikovite luke, palate, fontane i hramovi glavne su atrakcije gradova. Sa druge strane, zanimljive atrakcije u zaleđu su lučni mostovi, mlinovi na vodu i vetar, akvadukti. Venecijanski i otomanski arhitektonski obrasci, u kombinaciji sa obeležjima folklorne arhitekture, vidljivi su na savremenim kućama.
Ostali su (i dan danas se prave) divni arhitektonski ukrasi poput lučnih vrata iz vremena venecijanske ere ili sahnis (napred izbačeni natkriveni balkon) iz vremena Osmanlija.
Igloi na planini Psiloritis
Na planini Psiloritis na Kritu postoje neobične kolibice tj. igloi od kamena.
“Mitata” – objekat za stanovanje datira iz vremena Minojske civilizacije. Najstarija sačuvana mitata je iz 1841. u kojoj su živeli pastiri. Pružala je utočište pastirima i koristila se kao mlekar u kom se čuvalo mleko i kozji sir. Ima ih širom Krita, na visoravni Nida najviše.
Ustvari je to tradicionalna, seoska kuća, transformisani praistorijski stambeni objekat; izgrađena od kamena, grana i zemlje, a drvene grede podupiru krov. U njenoj unutrašnjost bilo je mesta i za ljude i za životinje, ali i za alatke poput kamene prese za grožđe, kamina za kuvanje i niše na zidu za držanje posuđa. Sivo-zelene kamene ploče ređane su jedna na drugu i bez blata ili bilo kog drugog veznog materijala oblikovane tako da liče na iglo, otporne na loše vremenske uslove.
Citati Lorensa Darela o Kritu
“Krićanin je čuven po svojoj tvrdoglavosti i nacionalnom ponosu koji se skoro ravna sa tvrdoglavošću Španca. Prema Atini oseća nešto vrlo slično onome što i Sicilijanac prema Rimu.
Postoji neobično zamršeno klupko legendi, drevnih i savremenih, koje nekako zvuče na pravi način kada se nalazite samo na licu mesta, sedeći u nekoj zapuštenoj kafani u Haniji, pijući uzo i posmatrajuči sunce kako se spušta. Ova čudna zemlja uzmiče i izmiče pred nama, dok ne počne da zauzima svoje mesto među istorijskim maštarijama, mitovima i metaforama.”
“Na Kritu, sa njegovim grubim naglaskom i naravi muške, viteške čestitosti, junak je neka vrsta mladog ratnika.”
” U zabitim selima bi čak bilo teško da odete odatle, a da niste pojeli celu ovcu- uključujući i oko koje je veliki specijalitet, a ponudili bi vam ga na viljušci, odisejskim gestom.”
“Unutrašnje uređenje današnjeg malog grčkog sela, nije se bitno izmenilo od antike, uprkos betonu i električnom osvetljenju. Seoski trg može biti mesto snabdevanja robom kao što je brašno i pirinač, ali se kao i uvek koristi za gumno, a upotrebljavaju ga za svojevrsno pozorište, u dane kad se uručuju nagrade i održavaju svečanosti na otvorenom.”
“Ostaće mi izmešane uspomene na dubrave s narandžama, limunovima i bademom i na crnilo visokih kiparisa koji svuda rastu, jer izgleda da se sami sade, redovi alepo bora duž brdovite morske obale. Teško je napustiti Krit.”