Veoma često je moguće čuti savet “veruj svojoj intuiciji”, osećaj te vodi, znaćeš šta ti je činiti. I već tu dolazi do prve kontradikcije. Osećaj ne bi trebao da zna, osećaj bi trebao da oseća. Onda kada nešto znamo, dobijamo određeni osećaj u vezi sa tim. Pa onda pitanje šta je starije “kokoška ili jaje”, da li je prvi osećaj ili znanje, šta je prioritet. Dilema sa kojom se susrećemo svakog dana.
U najvećem broju slučajeva nismo potpuno svesni na koji način radimo stvari i donosimo odluke. Kada su u pitanju prekretnice, tada se postavlja pitanje da li se prikloniti razumu ili intuiciji.
Strah i intuicija
Veoma je važno razdvojiti ova dva osećaja. Kada osvesti ove pojmove, najveći broj ljudi dolazi do zaključka da veoma često živimo u strahu i da zapravo baš on utiče na naše odluke. Intuicija ne bi smela da vas prevari. Unutrašnji glas koji sprovodi ono što je “zapisano” da treba da nam se desi. Međutim, čovek se udaljio od sebe, društvene konvencije, pravila i moral u najvećoj meri utiču na naše živote. Zbog toga sada strah “parira” intuiciji. Strah uvek donosi dilemu, a intuicija snažno gura u jednom smeru. Na taj način se najočiglednije razlikuju.
Prvo meri onda seci
Pravilo bi bilo da se ipak pre svih donošenja odluka dobro razmisli. Intuicija bi trebala da bude ta koja će da da završnu reč. Opet uz uslov da ste sigurni da je u pitanju taj pravi osećaj. Zvuči neverovatno, ali u Severnoj Americi postoje na hiljade gurua i raznih učitelja koji rade samo na buđenju intuicije. Racio suštinski nikada ne bi mogao ni da donese odluku, jer je uvek toliko opcija, mišljenje je neograničeni niz. Možda neka algoritamska analiza možda. Mozak je divan baš zato što je veza bezbroj, a logika promenljiva. Poenta je dakle ostaviti razumu da krčka odluku a dozvoliti intuiciji da je zaprži.
Šta ako pogrešite
Teško je reći šta je u životu greška i da li one postoje. Postoji mnogo teorija koje tvrde da je svaki korak na planeti neminovnost. Bivstvovanje je dirigovano, ili bar tako želimo da verujemo. Svaka “greška” u životu otvara novo poglavlje. Novi put po kojem se krećemo. Nismo svi rođeni jednakih performansi, niti su svi rođeni u slobodnom svetu, nažalost još uvek, pa je nemoguće da svi racionalno dovodimo svoje živote u nivo perfektnosti. Ima jako puno stvari koje utiču na samu intuiciju. Ne njen nivo razvijenosti. Okolnosti u kojima se dete razvija, genetsko nasleđe, sredina u kojoj živi, najbliže okruženje… Sve to utiče na intezitet uticaja intuicije na naše živote. Definitivno postoje ljudi koji su racionalniji. Ali ne postoji čovek bez intuicije.
Najbolji je sklad, razuma i “srca”. Negujte i jedno i drugo!