Search for content, post, videos

Kako je omladinac iz 1871. godine video Beograd posle 2000-te

Beograd

Te 1871. godine se u Srpskom omladinskom kalendaru pojavio nepotpisan futuristički tekst pod naslovom Beograd za 200 godina. Nepoznati autor je opisao san u kom bi svaki današnji stanovnik glavnog grada voleo da živi. I zbog kog je reč kosmopolita sinonim za Beograđane.

Pročitajte još i Jednom, kad je Srbija izlazila na 3 mora

Inače, omladinski kalendari predstavljali su izvor znanja i informacija o privredi, zdravlju, naučnim dostignućima,kao i kulturi za mnoge beogradske porodice onog vremena.

Mostovi što spajaju ljude

Beograd mostovi

Beograd je, posle 200 godina, jedna od najvećih varoši na evropskom istoku. Sava i Dunav teku kroz nj, a varoš se širi preko obe reke, na sremsku i na banatsku stranu.

 

Lepe, široke ulice imaju na svakoj drugoj ili trećoj kući raskršća. Osim njih ima i mnogo velikih pijaca. Sve ulice i pijace patosane su nešto tesanim, a najviše pravljenim kamenom. Zasađene su alejama i gajevima koji su, kao i terase ispred kuća, na više mesta išarane mozajikom.

Ta mnoga drva u varoši i okolini njenoj čine i vazduh u varoši zdraviji, čistiji i klimu blagu.

 

Posebna privilegija je kvalitet vode i stanovanje u gradu.

 

Na pijacama i na svim raskršćima ima svuda izvora najzdravije pijaće vode, koja se dovodi iz planine, a nešto i iz reka.

Pročišćena, teče čunkovima kroz sve ulice, pa otičući pere sve kanale, a kad treba na zgodne rešetke umiva i rashlađuje svu varoš.

Izvori su ukrašeni istorijskim likovima Srba i Srpkinja, rezano i liveno od kamena i rude, a to su veštine u cvetu i vrlo omiljene.

Svaka ulica ima od komisije za ulepšanje varoši propisan arhitektonski stil. Ima tu privatnih kuća, ima i nekih gotovo sasvim livenih. Ali najgorostasnije su opštinske kuće, škole i crkve, pozorišta i bolnice i drugi zavodi, a osobito kuće od društava.

 

Stanovi su divni, ne zna se koji je od kog lepši. Arhitekte se nadmeću da, osim udobnosti otvore stanovima i najlepše poglede.

pogled

 

Sve kuće imaju svoje vrtove, koji se u sredi, između kuća, sutiču te s visine gledana, varoš izgleda kao jedan gaj. Svi stanovi zajednički se greju, osvetljuju i vodom podmiruju.

 

Gostionice su jedine kuće u kojima se drže ognjišta i ima dimnjaka. Tu se kuva i peče za sve i to na zajednički trošak. U zajednici se drže i plaćaju kuvari i pekari, pa u velike zajedničke salone i vrtove stiče se sve pred veče, na glavni ručak. Ili nosi otuda kući, gde je, s jednom momčetom, dovoljno posluge celoj porodici.

 

Svuda je na ulicama, kao i po kućama, najveća čistoća, na koje svi stanovnici kao na obraz svoj paze.

 

Beograd i životni standard danas, ovaj omladinac s kraja 19.veka, je video optimistično i veoma idealistički.

Sve što je za hranu i odelo, vrlo je jevtino, mada novca ima nezamišljeno više nego danas. Na svim pijacama je puno, preko cele godine, najlepšega voća i grožđa, mleka i sira i najbolja hleba, što je mnogima, osim zelja, poglavita i jedina hrana.

 

Glavna hrana je biljna, uz mleko, sir, jaja. Od mesa, samo riba i nešto živine i to daleko umerenije nego danas. Piće je samo voda, jedva se još neko nađe ko pije kafu, vino ili pivo i rakiju, ili ko puši.

 

Spuštanjem noći na Beograd sve se hvata sna, a jutrom je sve pre sunca na nogama.

 

Beograd noću

Svest o čuvanju zdravlja vrlo je probuđena i snažna u sviju građana. Obe reke su pune kupatila i plivaonica, zajednički podignutih, osim što je u obe varoši, u savskoj i dunavskoj kao i na gornjim ostrvima, puno kupatila toplih, kadnih, parnih, vazdušnih i sunčanih i odim što ima u varoši i okolini, različitih zavoda za snaženje i lečenje vodom hladnom, vodama mineralnima, mlekom, voćem, vazduhom, toplotom i svetlošću, gimnastikom i snom.

 

Briga o zdravlju Begrađana jedan je od prioriteta, pa je životni vek ljudi značajno produžen.

 

Sve bolnice stoje na južnim krajevima od varoši, u brdu, u šumi, na odabratim mestima, a groblja su iza brda, u odelitim dolovima. Bolnice su odelite za bolesti po strukama, za decu, za ženske i za starce, svaka prema svojoj osobitoj potrebi nazidana i udešena. Još ima za bolešljivu decu osobitih lekarskih i odgajačkih zavoda. Lekara je više žena nego muževa, svako od svoje struke.

 

Stoga, kao i uz ona društva što su se zauzela da neke bolesti sasvim istrebe i uz one lekarske komisije koje ženidbama rukuju, izašao je Beograd na dobar glas.  U njemu se dugo živi i ima neobično mnogo staraca od 120 i više leta, pa još jakih držećih ljudi.

 

Osim bolnica, udešeno za različite vrste nevolja, Beograd ima i drugih milosrdnih zavoda i kuća. Kuća za slepe, kuća za neme, kuća za kljaste, kuća za slaboumu decu, kuća za decu sirotu i dr. svaka sa svojim školama i radionicama, gde se dotični vaspitavaju i prema prirođenoj sklonosti dalje izučavaju.

Najposle, Beograd će za 200 godina imati najrazličitijih penzionih kuća, u kojima se izdržavaju oni, koji su il na to ulagali ili su kod različitih društava u službi zanemogli, kuće za postradale trgovce, zanemogle veštake naučenjake, činovnike i kuće udovičke gde se za sve brine, da se pristojno održe i kome treba, nađe udesno zanimanje i zasluga.

Prestonica je raj za trgovinu

 

Beograd Hram

 

Beograd je posle Soluna, Carigrada i Odese najglavnije trgovačko mesto na jevropskom istoku. Trgovina je poglaviti karakter Beograda. Sva varoš je jedno nepregledno tržište. Najglavnije su donje čaršije, venac savski i dunavski, sa velikim slobodnim trgovinama i stovarištima od kolonijalnih i manufakturskih espapa i sa zapada i sa istoka.

Na oba kraja, od donjega venca, pružaju se, duž obale savske i dunavske, stanice od paroplova i parovoza, uz svakovrsne magaze i uz različite gvozdene i druge staze, niz vrtove i cvetnjake, kupatila, plivaonice i zajedničke zavode za pranje rublja i dr.

 

Od parovoskih stanica vezuje savska svojom glavnom žicom Beograd preko Niša sa Solunom, Carigradom i Odesom. Ona je lagumom, ispod Terazija, vezana sa stanicom dunavskom. A ona svojom glavnom žicom vezuje Beograd, pravcem Bečkereka i Subotice, s Peštom i Bečom. Koje je,opet, poglavita žica za Pariz, London i ceo zapad i sever Jevrope.

Niz celu obalu savsku i dunavsku stoje paroplovi, gde osim teških lađa, ima i nebrojeno mesnih lađica što voze, osim u savske i dunavske krajeve, još i do Šapca, Mitrovice, Novog Sada i  Smedereva, čudnom brzinom, a sve lepša od lepše.

 

Ovakva situacija napunila je novčanike žitelja prestonice.

 

Beograd će za 200 godina imati kapitalista i milijonara više nego mnoge velike varoši jevropske. Svuda oko varoši, po dolovima i po brdu, osobito na levoj obali od Dunava, puno je fabrika što prave brašno, šećer, stearin i artiju. Ima i onih što tkaju vunu i svilu, što prave staklo i porculan, ratarske i druge mašine i alate, što rade kožu, sir, meso, mast. I to za izvoz, jer sve sirovine i ovozemski izvodi ovde se izrađuju i kao izrađeni fabrikati u trgovinu idu.

Tu je i nebrojno radionica zanatrlijskih, sa svojim trgovinama. Imamo primetiti da su svi šivački, pletački, slikarski, zlatarski i drugi zanati za odelo i za ukras ljudi i stanova, kao sajdžiski, slovoslagački, knjigovezački i dr. gde se sedi il stoji i ne treba snage ni napona.

 

Jednom reči, sve ženske radnje u rukama ženskima. Oko tri četvrtine od zanata i gotovo sve dućanske radnje u mestu vode žene i devojke.

 

A i nema previše naprezanja tokom rada jer taj teret nose mašine koje se napajaju iz obnovljivih izvora energije.

guzva

Svuda radi mašina – taj radnik neumorni i to tako, od razne vrste, kako danas niko ne ume ni da zamisli. Sve poslove nadničarske, težačke, zanatlijske i mnoge veštačke, izrađuju sprave. Ljudi su, kao i neke od njih naučene životinje, samo nastojnici i upravljači. Snage, što pokreću one sprave, različne su. Najobičnija je tekuća voda, koja danas onako, na prazno, svuda mimo nas teče. Ta golema snaga tera na obalama od obe reke najraznovrsnije vodenice. Voda sa zgodnim spravama radi sve. Ona diže i spušta, vuče i nosi, gnječi i cedi, crpi i puni. Ore i kopa, seje i sadi, kosi i žanje, vrši i razređuje, melje i proseva i mesi. Ona redi i čini, prede i tka, pere i beli…

 

Isto tako i vetar tera najraznovrsnije vetrenjače, ali i snaga toplote i svetlosti, a osobito snaga elektrine, kao i snaga težine i pada, upotrebljuju se praktično i nezamišljeno raznovrsnije nego danas.

 

One odmenjuju telesnu snagu ljudi i njihove stoke do sitnica. Ovi rade samo od zabave, a pravi težaci i jedine najvernije sluge i robovi sviju, to su one mrtve prirodne snage, koje danas u nas onako prazno leže.

Svuda je po ulicama vreva od radnje i života, kako ga na daleko nije. U najvećem su cvetu društva, kojih ima nebrojeno (trgovačkih, zanatlijskih, ekonomskih, učenih i dr.).

Al najveća i najvećima su razgranata društva školska, za množenje i napredak škola, osobito radničkih.

To u razna društva za izučavanje kalfi i šegrta, za ispisivanje korisnih knjiga i listova; društva gospođa za školice i vrtove maloj deci, a osobito za veće industrijske škole za ženske.

Izvor: 011info.com