Search for content, post, videos

Kako brzo učiti i naučiti

Brzo učenje zavisi od veština kako da velike informacije raščlanimo na što manje delove. Svi smo se bar jednom zapitali kako brzo učiti i kako što pre naučiti nešto za test ili ispit. Posebno kada se gradivo nagomila, pa nam je potrebno što brže rešenje. Dole navedene tehnike možda neće važiti za svaku situaciju i svaki predmet, ali vežbanjem i strpljenjem možete unaprediti vaše veštine brzog učenja.

1. Aktivno se interesujte za ono što učite.

Ovo može zvučati očigledno, ali najlakši način za učenje nečega jeste da se interesujete da to naučite. Bilo da je reč o muzičkom instrumentu, poglavlju iz knjige ili nečemu što treba da naučite za posao, potrebno je da pronađete načine da sebe zainteresujete da to nešto naučite.

Nađite način da se povežete sa onim što učite. Ukoliko nešto učite u školi, potrudite se da povežete sa nečim što vas zapravo interesuje.

Povezivanjem predmeta sa stvarnim interesovanjima, može učiniti da vam se taj predmet više dopadne. A kada vam se predmet dopadne, pre ćete i naučiti.

2. Fokusiraj se samo na ono što učiš!

Iako je multitasking nešto što svi mislimo da možemo, nije baš efektno raditi paralelno nekoliko stvari, posebno u momentima kada učite nove stvari. Bilo da je u pitanju novi jezik, veština ili nova informacija, posvetite pažnju i vreme posebno na tu novu stvar koju učite.

3. Podelite informacije na delove.

Učenje novih informacija može biti teško, posebno kada su kompleksne. Istraživanja su dokazala da raščlanjivanjem informacija na više manjih delova, može pomoći da naučimo nešto mnogo brže.

Sa deljenjem informacija na manje delove smo se svi susreli u životu. Na primer, kada učite neki broj telefona, prvo što naučite jeste pozivni broj, pa prvih nekoliko brojeva i zadnjih nekoliko brojeva. Na taj način znate ceo broj, ali kada god ga diktirate – diktirate ga u sekcijama.

Pokušajte da podelite informacije na više logičnih sekcija. Na primer ukoliko učite istoriju 20. veka, podelite je po bitnijim ratovima ili bitnijim ljudima i na kraju spojite u celinu.

Bitna napomena je da dok delite informacije na sekcije – ne zaboravite da na kraju povežete sve komponente i da razmišljate o tome na koji način su povezane.

4. Učite poslepodne.

Nije najbolji način učiti nešto kada ste pospani ili kada se niste razbudili. Bilo da ste „jutarnja osoba“ ili „noćna ptica“, neka istraživanja su pokazala da najveću koncentraciju imamo tokom poslepodneva.

5. Učite svakodnevno.

Bilo koja veština, predment ili talenat zahtevaju vreme i trud da bi se razvili. Što više vremena posvetiš učenju, pre ćeš naučiti i bolje ćeš razumeti.  Istraživanja su pokazala da svakodnevnim vežbanjem ostajete najmanje 54% u materiji kojom se bavite, ali već nakon dve nedelje ne vežbanja, možete izgubiti više od 50% prethodno naučenih informacija.

6. Ko pita – ne skita!

Kada učite nešto u školi, profesor je uvek tu da vam pomogne, ali i da vas ispravi. Na primer, ukoliko učite novi instrument ili jezik, bitno je da vam profesor odmah ukaže na eventualne greške. Što pre otkrijete vaše greške – pre ćete ih ispraviti. Isto tako, ukoliko imate bilo kakve nedoumice, nemojte se stiditi da pitate.

7. Naspavaj se.

Nakon dobrog sna, ne samo da ćete se dobro osećati, već će to uticati i na vašu sposobnost bržeg primanja informacija i boljeg pamćenja istih. Većini tinejdžera treba 8 do 10 sati sna svake večeri da bi održali koncentraciju.

8. Unapredi svoje veštine pamćenja!

Veliki broj ljudi ima problem sa pamćenjem imena, pa koriste vizuelno pamćenje kako bi zapamtili osobu. Isto se može koristiti i prilikom učenja.  Povezivanjem vizuelnih elemenata sa rečima ili pamćenjem gde se reč vizuelno nalazi u vašoj knjizi, može vam pomoći da se setite informacija.

Kako biste nešto što pre zapamtili, ipak je potrebno da ponavljate. Svaku novu informaciju ponovite nekoliko puta. Ponavljanje jedne radnje više puta vam može pomoći da izgradite bolje pamćenje.

Korišćenje skraćenica može pomoći brzom učenju. Ukoliko imate neku definiciju ili pravilo koje morate znati, zapamtite ga izdvajanjem prvog slova svake reči. Na primer: „4 elementa marketinga su proizvod, cena, distribucija i promocija“ – PCDP. Potrebno je da zapamtite početna slova da biste se kasnije setili šta ona označavaju.

9. Sticanje novih veština.

Fokusirajte se na savladavanje neke veštine pre nego usavršavanje. Većina ljudi se trude da nešto dovedu do perfekcije. Zbog toga prilikom učenja, uče sve do reči napamet, do savršenstva, a onda ne nauče suštinu. Zbog toga je bitnije naučiti suštinu, a ponavljanjem kasnije možete doći do perfekcije.

10. Testirajte sami sebe!

Dobar način da proverite vaš napredak jeste da testirate sami sebe.  To vam može pomoći da pronađete gradivo koje možda niste najbolje naučili i koje je potrebno posvetiti više vremena.

  • Ukoliko vežbate neki muzički instrument, testirajte sebe koliko možete da odsvirate samo korišćenjem memorije.
  • Ukoliko učite novu veštinu, forsirajte sebe da odradite određeni posao bez konsultovanja instrukcija. Ovo će vam dati odraz toga koliko ste zapravo naučili i koliko ste zapamtili.
  • Ukoliko učite školski predmet, testirajte sebe korišćenjem kartica. Napravite nekoliko papirića iste veličine i izgleda, i na svaki napišite bitne pojmove/teme koje učite. Promešajte i izvucite nasumično. Kada izvučete pojam/temu, ispričajte sve što znate o tome. Nakon završenog kviza, imaćete uvid u to šta još uvek niste najbolje naučili.

 

Tekst: Milica Leštarić – kovalska.rs