Kao i sve klinke ni mene nije zaobilazilo maštanje o Gospodinu Pravom, onom nekom sjajnom muškarcu koji će me oboriti s nogu, i koga ću obožavati zauvek. Maštala sam o njemu, iz perspektive princeza, junakinja Andersenovih bajki. Kasnije na moju viziju idealnog muškarca uticali su i srceparajući filmovi iz holivudske A produkcije, pa je to donosilo neverovatne ideje o TEBI.
Maštala sam o muškarcu sa crnom kosom i zelenim očima. Koji me samo gleda i ne progovara. Devojke imaju idealnu sliku o toj statui muškog pola, nemoj i nepomičnoj, koja im samom pojavom oduzima dah. To je najzabavniji deo devojačkog zrevanja. To su oni dani kada zbog jednog njihovog “Ćao”, mi sazovemo konferenciju za ispijanje kafe. Onda zasednu drugarice od poverenja, i uz tursku kafu, gledanje u šolju sa sve zabadanjem želja na istu, analiziraju taj njegov pozdrav u nedogled. Šta je mislio, kako je pogledao, koliko je zaljubljen, kada planira da priđe i more drugih pitanja. Možda je tako bilo samo u provinciji.. To smo bili mi. Od jednog “Ćao” višesatno zasedanje najužeg ekspertskog tima.
Tada smo sve imale jasnu ideju ali mutnu sliku kako bi trebala da izgleda naša budućnost. Najlepše je to vreme potrage i čežnje.
Tada sam zamišljala da će muškarac mog života biti do ušiju zaljubljen u mene i tako nepomičan obarati me s nogu dok god sam živa. O starosti se u toj mladosti uopšte ne razimšlja. Nisam razmišljala kakav bi trebao ON da bude karakter. Da bude dobar, to je valjda jedini bio uslov. Pa dobro i pametan. Dobar, lep i pametan. Toliko je polja bilo u onoj čuvenoj čaralici…3 muška imena, 3 osobine, 3 grada u kojima bi živela. Bogata, srednje bogata i prebogata. To su bile te famozne opcije. Svi se sećaju valjda te čaralice od papira i brojanja…
Tako da, uz stanja bogata, srednje bogata i prebogata, koja su bila stavljana u čaralicu, nismo dalje razmišljale o svakodnevnici…Sve je izgledalo lako.
Tako, počeli su da se pojavljuju ti lepi momci. Zelene oči – dovoljan razlog da se izgubi razum. Vrlo brzo i prvi susret sa istinom da boja irisa baš i ne igra neku ulogu u vezi… Pa je krenulo dalje… Ipak je važnije da je muškarac pametan nego nešto preterano lep.. Intelekt mi je postao važan i presudan, tek kada sam konačno slobodno progovorila sa momcima… I za to je potrebno vreme. Čujem ima onih koji nikada ni ne dođu do te faze.
Nakon decenije i po iskustva i nekoliko litara prolivenih suza u ljubavnim odnosima sa jačim polom, shvatila sam najvažniju stvar. Moj muž mora pre svega da bude moj prijatelj. Ali ne bilo kakav. On mora da bude moj najbolji prijatelj. Onaj kome je moguće dopreti i kome bih ja dozvolila pristup celoj meni. Jeste, inicijalno je morao da bude MENI zgodan i privlačan bez toga nema nikakvog nastavka.
Eureka je za mene takođe bila shvatanje da se prijateljstvo sa muškarcem svog života takođe svakodnevno gradi. Sudbinski susreti se dešavaju ali samo najvredniji rudari opstaju zajedno. Ljubav je prijateljstvo. Prijateljstvo je rad. Praštanje i mir. I svađa, razume se, uvrede i sve ono što svaki odnos između dvoje ljudi donosi. Ali je umetnost, velika mudrost i rad iz tih situacija izaći sa još više poverenja u svog partnera. Potreban je ogroman psihološko – intelektualno – emotivni kapacitet da se ljubav sačuva a prijateljstvo još više produbi. Poštovanje – rekli bi iskusni.
Nisam te zamišljala tako nesavršenog, ama baš nikad. Nisam mislila da ću provesti godine pored tebe, sve vreme najviše učeći o sebi.
Niti sam maštala o danima kada si nervozan i nemoguć ili kada ti se ja nakačim na kosti. Definitivno nisam maštala da ćeš stalno nekud da žuriš, da pored tebe neću moći da zastanem ni pored 150 izloga, koji mi dok šetam, odvlače pažnju. Kako sam mogla da zamislim da ću TEBI ponekad biti dosadna i nezanimljiva? To mi je definitivno bilo van liste. Krajnje neprihvatljivo. U mojoj mašti nisi provodio 12 sati dnevno na poslu, već 24 sata tik uz moje oči i srce.
Takođe, nisam mogla da zamislim koliko jedan tata može da bude divan. Još manje sam razmišljala o tome koliko bi to meni moglo da znači. Nisam znala da neko može toliko da se bori. U ovom svetu ludila da nađe način da stoji mirno i hrabro. Ne verujem da bih ikada mogla da pomislim, onda, kada sa bila tako mlada, da će mi taj zagrljaj tako prijati. Teško da sam mogla da zamislim da nekoga više mogu da volim čak i od onih zelenookih koji su mi slomili srce. Znala sam da hoću da mi budeš ljubav ali sasvim neočekivano si mi postao PRIJATELJ.