Search for content, post, videos

Jednostavnost – vrata koja vode ka sreći

jednostavnost

Šta je život i koja je naša uloga u njemu? Jeste li se to ikada zapitali?Mislite li da je svrha ljudskog života ovo što danas živimo; obaveze, karijere, računi, brige, problemi te večna potraga za srećom i ljubavlju!?Da li je život uistinu tako komplikovan sam od sebe, ili smo mi ti koji ga činimo komplikovanim!? Kako je moguće “dostići” jednostavnost?

Smisao života je večno pitanje koje izvire u našoj svesnosti, od kada je čovečanstva čovek je u potrazi za smislom svoga postojanja. No, čini se da naše potrage uglavnom uvek odlaze u pogrešnom smeru. Jedan od glavnih razloga zašto je tako jeste sužena svest čoveka, to jest nemogućnost bivanja u svesnosti sadašnjeg trenutka.

jednostavnost

jednostavnost zivota

 

Zašto je teško ostati svestan sebe i trenutka u kojem bivamo?

Ljudski um je ‘dizajniran’ tako da ima neograničenu mogućnost sakupljanja memorije koju pohranjuje u svoj svesni aspekt (5%) i podsvesni aspekt (95%). Upravo ta memorija sačinjava sve ono sa čime se poistovjećujemo. U njoj se nalaze sva naša iskustva i uverenja koja određuju kvalitet naših misli, reči i dela. Um ne ume da bude miran sam od sebe. On konstanto prebira po svome sadržaju i traži nešto s čime bi mogao uporediti trenutak i situaciju u kojoj se trenutno nalazi. Na taj način on nas neumoljivo odvlači iz svesnosti sadašnjeg trenutka i onemogućuje nas da svesno kreiramo svoj život.

Kako je istinski sadašnji trenutak sam po sebi prazan, spokojan i večno nov (u njemu sve završava i sve počinje), a ono što u njemu proživljavamo je samo rezultat delovanja u prošlosti, naš um koji je večno zaposlen upoređivanjem, biva primoran da se oslanja na svoja uverenja i pređašnja iskustva te na taj način on povlači prošlost u sadašnji trenutak prenoseći tako sve naše strahove i ograničenja u postupke koje činimo sada, a koji određuju našu budućnost. Takav nekontrolisani um kojeg posjeduje većina nas (više od 90% ljudi nema kontrolu nad svojim mislima, emocijama, željama…), ograničava naše postojanje u uverenjima i strahovima koji su rezultat naših pređašnjih iskustava. To je upravo glavni razlog zašto većina ljudi doživljava svoj život kao večnu borbu.

Jednostavnost života i bivanja u njemu

“Tamo gde prestaje borba, nastupa mir”

Ono što sam u svome životu pronašao jeste činjenica da se tajna sreće, uspeha, zadovoljstva, ljubavi i svega što je uzvišeno… nalazi u jednostavnosti bivanja. Uistinu, tamo gde prestaje svaka borba, svaka potraga, svaka težnja…tamo nastupaju; mir, sreća, zdravlje, blaženstvo, bogatstvo…Većinu svoga života ja sam se fokusirao na svoje probleme i na pronalaženje načina pomoću kojih bi se izvukao iz njih, taj fokus je pretvorio moj život u jedan veliki problem. Jer uistinu, mi možemo živeti samo ono na što je usmerena naša svest, naš fokus, naša prisutnost. Ne možemo očekivati i zahtevati sklad u životu, a da pre toga nismo uspostavili sklad u svom umu. To je jednostavno tako očito ali opet ostaje skriveno mnogima od nas.

Kako ne brinuti

Briga je u svojoj osnovi misao koja na osnovu iskustava iz prošlosti strahuje za sadašnjost i budućnost. Već sama definicija brige nam jasno ukazuje da je ona ništa drugo do iracionalan strah koji zapravo nema nikakve veze sa stvarnošću. Ono što čini naše brige stvarnima jeste naš fokus na njih. Taj fokus povlači brigu (iskustvo + uverenje + emocija) u naš sadašnji trenutak iz kojeg kako smo rekli izvire sve ono što smo živeli, što živimo i što ćemo živeti.

Čovek je toliko naviknut na brige da ih je počeo smatrati svojom odgovornošću, misleći da će se dogoditi nekakva katastrofa ako ne brine dovoljno o svemu. No događa se upravo suprotno,ali zbog suženog delovanja svesti mi to često ne možemo uvideti.

*Naš sadašnji trenutak se sastoji od dva aspekta bivanja – unutrašnji i spoljni. 

Unutrašnji aspekt sadašnjeg trenutka je stvaralački. On se sastoji od onoga što se ispoljava u našoj svesnosti u trenutku našega bivanja. U njemu se očituje naša stvaralačka moć koje nažalost nismo dovoljno svesni. Sve čega se dotakne naša svesnost postaje stvarnost koju proživljavamo, to uistinu jeste tako i ne može biti nikako drugačije.

Spoljni aspekt sadašnjeg trenutka je iskustveni, u njemu proživljavamo sve ono što smo kroz unutrašnji aspekt privukli u svoju stvarnost. Ono što se događa u spoljnom aspektu sadašnjeg trenutka je fiksno, na to više ne možemo uticati u materijalnom smislu. Kao primer možemo uzeti osobu koja je zbog svojih dela u prošlosti završila u zatvoru. Zatvor je sada stvarnost njegovog bivanja u spoljnom aspektu sadašnjeg trenutka. Ta osoba sada ima dve mogućnosti; da prihvati svoju stvarnost i sačuva svoju unutrašnju slobodu ili da se prepusti očaju trenutne situacije i na taj način izgubi i svoj unutrašnji mir. Isto načelo važi u svakidašnjem životu svih nas.

“Briga ne rešava sutrašnje probleme, ona odnosi današnji mir”

Prihvatanje

Svaka promena uvek dolazi iznutra. No da bismo bili u stanju da se menjamo mi prvo moramo da naučimo da prihvatamo svoje greške koje su plod življenja u neznanju. Prihvatanje nas oslobađa krivice, depresije i briga. Zbog toga je neophodno za nas da istinski ovladamo tom našom podcenjenom, a uzvišenom osobinom. Upravo je prihvatanje ona tačka u sadašnjem trenutku gde staro završava, a novo počinje, bez prihvatanja mi ostajemo večno vezani za svoja uverenja i strahove.

No treba biti svestan da sve ovo što sam napisao se ne događa preko noći potrebno je dobro upoznati sebe kako biste bili u stanju svesno određivati svoj sadašnji trenutak. Meni je bilo potrebno deset godina da pronađem ovu neograničenu slobodu u sebi. A ono što me veseli jeste činjenica da je ovo tek početak i da mnoga druga ‘čuda’ u mome životu tek treba da se dogode. Deset godina se može činiti dugo, ali zapravo sve to prođe kao jedan tren. Bitno je samo krenuti na to putovanje ka sebi, jer ako ne krenemo proći će i ceo život, a mi se nećemo pomaknuti sa mesta.

Život je suviše lep i čaroban da bismo ga potrošili uludo brinući i skupljajući bogatstvo za sutra koje nikada ne dolazi. Sve što postoji je sada i stoga Sada treba živeti.

Anđelko Katinić

atma.hr