Search for content, post, videos

Jednog dana sam odlučila da šokiram ljude sobom

Nisam neko ko se skrivao decenijama iza drveta tajila i stidljivo posmatrala svet. Ali ono što mi se dogodilo, zahvaljujući zrelosti i iskustvu, danas smatram neprocenjivim. Možda se to nije dogodilo samo jednog dana, ali je verovatno moguće da se dogodi i tako.

jednog dana

Vrhunac života je sreća, vrhunac sreće je mir!

Malograđanska svest u svojoj uskogrudosti posmatranja sveta izaziva akutne bolesti kod ljudi. Skrivanje i trpljenje mogu da imaju vrlo negativne fizičke manifestacije. U pokušaju da zadovoljite svet svojim načinom života i odlukama, vrlo lako možete da izgubite sebe. Pa čak i kada živite život koji se smatra maksimalno društveno prihvatljivim, taj ostatak sveta će vam naći “zamerku”. I čemu onda sve to?

Zbog čega bismo govorili “Da” ako nam svest vrišti “Ne”? Sužavali svoju slobodu na nivo nemogućnosti disanja? Hoće li taj neko, ko ima nešto protiv mog načina života, umesto mene da odživi sve moje godine neprocenjivog života?

Oni, koji se zgražavaju nad istinom, nisu je ni zaslužili jer nisu spremni da izađu iz čaure iluzija o sopstvenom životu.

Svako vodi svoju brigu na kraju dana, ma koliko da je, nažalost, okrenut spoljnom svetu. Ljudi koji nemaju sopstveni izvor napajanja radošću i životnom energijom, svakako će jedva čekati da se nalepe na neko slobodno biće. Da ga ponize, da mu uskrati količinu vazduha i sve to zbog jedne jedine stvari. A to je: da bi se osećali bolje u sopstvenoj bedi i uzdigli sebe iznad onoga ko su u suštini, radosni zbog svoje slobode.

Hoćemo li zbog takvih ljudi odustati od sebe? Ja bih rekla ne. Zbog toga sve češće govorim ono što mislim i osećam, čak i ljudima koje prvi put sretnem u životu. Mislite da sam nepristojna? Meni se ne čini tako. Od kada sam tako otvorena prema svetu u moj život ulaze sve kvalitetniji ljudi. Srećemo se, slični. Nije radost patetični smeh ili kez koji nam se krivi na licu zbog nečega. Ne, radost je želja da se od života napravi oaza koja nam omogućava da izrazimo sebe. Da u tom izražavanju izbegnemo povređivanje drugih, jer kada smo se oslobodili palanačkih stega krenuli smo na putovanje zvano promišljanje i ljubav. Čovek koji istinski voli sebe nije u stanju da povredi druge. Ako tako nešto i učini savest će mu naložiti da mora da ukloni uzrok i sanira posledice.

Istina je zabavna, surova, ali i oslobađajuća.

I upravo to oslobođenje koje ona donosi je ključ novog i lepšeg načina života. Ne smemo dozvoliti sebi da kompromitujemo celo svoje biće. Neki kompromisi moraju da postoje, ali pažljivo birajte na šta i koliko pristajete. Pluća su indikator količine slobode.

Tu smo neko vreme, sa nekim ljudima u određenim okolnostima i zašto onda ne bismo učinili da sve to u našem životu bude najbolje moguće?