Search for content, post, videos

Jaje na oko i ostale lepote srpskog jezika – Momo Kapor

jaje na oko
Maternji jezik je onaj jezik koji dete prvi nauči, koji najbolje zna i koristi. Odnosno, jezik sa kojim se osoba identifikuje i jezik kojim govori majka. Možda u ovoj definiciji leži i odgovor na čuvena pitanja kako prevesti strancu neke “standardne”- podrazumeva se – izraze u srpskom jeziku. Najčuvenije je jaje na oko, ali lepote našeg jezika su nepregledne. Naročito za strance.
Zapažanje svejevrsnog hroničara jednog doba i našeg vrsnog pisca, Mome Kapora, o neprevodivim izrazima u srpskom jeziku, se može posmatrati i kao slika jednog naroda i svega onoga što ga, zapravo, čini.

“Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika, obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima!

Lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji sam redovno išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski.
Jednom je jedna nadobudna dama, u nekom otmenom diplomatskom društvu, pokušala da me uvredi:
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospođo”, kazao sam, “Kolumbo je, takođe, otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”


Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kad pokušaju da prevedu neprevodivo.

jaje na oko

jaje na oko

Piše mi jedan iz Amerike:

“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to koštalo kao svetog Petra kajgana. Odakle znate da je sveti Petar skupo platio omlet?
Ako je, pak, to istinit podatak, koliko je mogla da košta ta kajgana? Od koliko je jaja napravljena? U kojoj valuti je plaćena? Da li bi taj izraz mogao da se prevede kao: St.Peter’s scrambled eggs? I šta on zapravo znači?

Kada smo kod jaja, pronašao još jedan neobičan izraz – jaje na oko?!?

Šta je to? Egg on eye? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da li se kod vas očna oboljenja leče jajima? I da li se jaje na oko stavi u ljusci, sveže, pečeno, kuvano? Unapred zahvalan…”
Jedan drugi me pita, isto u pismu, šta to znači da je mališan bio pljunuti otac? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod vas pljuju očevi i kojom prilikom?
Zanima ga, takođe, izraz buni se k’o Grk u apsu. Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je, uopšte, moguće da nekome upadne sekira u med? Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?

Sa izrazom spava k’o zaklan imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na neki jezik da neko tako dobro i čvrsto spava,
da deluje kao da nije živ?

No, najviše pitanja sam dobio u vezi sa poetskom slikom jednog tipa koji je prdnuo u čabar, to jest, čabrirao. Što je potpuno neprevodivo nabilo koji  jezik!
Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav je neko koga zovu mrtvo puvalo. Ali, kako, sa druge strane objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko značenja, a ne znači ništa – landara!
Da ne pominjem stari izraz: šatro, Pera, Mika, Laza!

Prevodioce mojih knjiga zanima još i to zašto su za nas toliko nejasna baš španska, a ne neka druga sela.

jaje na oko, selo na litici

Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači, recimo, rasturi ga k’o Bugarin ćurku i zbog čega se neko smeje k’o lud na brašno? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas, u pekarama, rade ludaci?
Ipak, lakše mi je da odgovoram na pitanja o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni uz solidno poznavanje reči, zaista ne umem da objasnim.
Za kraj, ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:
Ne plači mi na kućnome pragu
Da mi vrata ne povuku vlagu…”