Search for content, post, videos

Da li je u redu da kažemo da su svi političari isti?

političari
političari

u lazi su kratke noge

Bilo da se radi o našim prostorima ili o celom svetu, vrlo često se može čuti upravo ta fraza “svi političari su isti”. Tako govore ljudi koji su iznad političke ostrašćenosti, sazreli u određenoj meri i shvatili da se od “vlasti” ne može očekivati previše. Nisu svi sistemi isti, to je sigurno, ali kako kapitalizam osvaja svet i tu počinje izvesno ujednačavanje. Oni na vrhu “lanca ishrane” imaju sve više, srednja klasa ide u etar i na taj način se proizvodi sve više siromašnih ljudi. Dokle, videćemo.

Ono što je sumanuto i dalje je svakako to da kada se analizira ista vest iz različitih krajeva sveta ona ima dijametralno suprotna značenja. Da li je moguće da je dobra vest za kapitaliste da počinje rat u Venecueli, na primer? Ili je dobra vest što banje po Srbiji kupuju Turci?

Ko je kome i koliki neprijatelj? Kada se neko proglasi neprijateljem, sasvim je u redu ubiti ga. To je ta neka, otprilike, logika. To smo, kao čovečanstvo, prihvatili i kada se vode ratovi (zbog koga i čega?), legitimno je da živote izgubi i milion ljudi. Ma i više, dok se rat ne “završi”, dok neki uzvišeni likovi ne odluče da je dosta stradanja.

Gledajući film o čuvenom novinaru, matematičaru i hakeru Džulijanu Asanžu bila sam isprovocirana da napišem da ljudi zaista nisu spremni za istinu. Ljudi ili ljudi na vlasti, to je već preciznije pitanje. Asanžov “Vikiliks” je napravio pravu pometnju. Zamalo da krenemo na put istine u svetu… Za tako nešto, ipak, nije dovoljan samo jedan čovek. Ne, ukoliko se bori protiv mašinerije istančanog i perfidnog ispiranja mozga koja svakodnevno raste i razvija se u sve goru zver.

Čovečanstvo kao da se sprema i za taj Treći (ili Bog zna koji)  Svetski rat po redu. Ovog puta palamudi se o nuklearnom oružju. Prete oni Prvi, Drugima i Trećima, Drugi – Prvima, ali u koaliciji sa Trećima, koji prete Prvima. Kuda će planeta s nama, malo ko se pita. Ništa lakše nego ispaliti ta čuda od raketa i upropastiti do kraja ovu već “načetu” planetu.

Realno, jedino je ljudska vrsta smetnja da na ovoj planeti vlada harmonija.

Da li su svi političari isti? Da, uglavnom jesu. Ljudi bez nekog posebnog talenta, osim bezskrupuloznog korišćenja moći manipulcije. Najniži oblik komunikacije među ljudima, a svakako najopasniji. Ponavljaju svoje mantre putem medija, ispirajući ljudima mozak, kako bi ostvarili neki svoj interes, a sve u ime interesa “svog” naroda. Tužno je to što ih i dalje mnogi slede slepo. One, koji deklamuju kičaste, otužne bajke, spram kojih su Anderesnove pravo umetničko delo. Jedino što političare razlikuje je njihov lični interes tj. preferencija zbog koje su se, u suštini, i počeli “baviti” tim “poslom”.

Neko od njih želi potpis u istorijskim dokumentima, neko da osigura svoje donedavno šuplje džepove, neko da afirmiše svoje psihičke smetnje tj. dijagnoze. Ima i onih koji žele da se reše nekog kompleksa niže vrednosti, jer su ih deca zadirkivala u osnovnoj školi. Kod nas uglavnom pristupaju politici kako bi iz “opanaka” uleteli u “šimike”. Opanci, u ovom slučaju, nisu personifikacija sela, već mediokriteta gradskog – palanačkog i nadasve malograđanskog. Pokušaj da se ide “preko reda”, da se izlakta potencijalna šansa za potomke dotičnog da izrastu u male snobove. Deca nisu kriva, avaj.

I tako, ništa…I dalje je važnije šta rade Parovi ili Kim Kardašijan, koja poznata ličnost se porađa sama ili rentira surogat majku. Hleba i igara i ostaje mrak. Možda je ovaj život i previše kratak da bismo menjali svet. Ali ako ne pokušamo, nećemo znati, a složićemo se svi da je sunovrat strašan danas…