Search for content, post, videos

“Homo emoticon” ili čemu služe loša iskustva?

loša iskustva

Menjamo se svakog dana. Danas nismo ono što smo bili juče, a već sutra nećemo biti ono što smo danas. Jedan jedini dan može nas oblikovati i promeniti toliko da ćemo o nekoj stvari danas doneti potpuno drugačiju odluku od one koju bismo, za tu istu stvar, doneli juče. Ali, šta je to što nas zapravo menja? Da li su to dobra ili loša iskustva iz života?

Kao pojedinci, svakodnevno smo okruženi ljudima, kako u privatnom, tako u poslovnom delu života. Svi ti ljudi i odnosi koje s njima imamo, stvaraju naša različita životna iskustva. Oblikuju nas kao osobe. Nekad su ta iskustva pozitivna, a nekad onakva da poželimo da ih zaboravimo.

Ne dozvolite da vam prethodna veza uništi narednu.

Kao i obično, u životu neobičnog čoveka, loša iskustva na nama uvek ostave jači trag. Kao da im, već pri samoj “proizvodnji”, dok putuju “fabričkom” trakom, dodaju pipke koji se za nas prilepe.

loša iskustva

Ona dobra iskustva proživimo, ispratimo s osmehom ali retko se za njima okrećemo iznova i iznova kako bi nam bili motivacija za dalje. Možda ponekad, u vrlo retkim slučajevima. Izgleda da su, u fabrici, na njih jednostavno zaboravili da učvrste pipke. Klasična fabrička greška.

Loša iskustva su ono za čime ćemo se osvrtati, što ćemo premetati po mislima još danima nakon što smo to iskustvo i proživeli. Toliko ćemo razmišljati o njima da će, zapravo, ono što se dogodilo pasti u drugi plan. Jedino što ćemo još imati u podsvesti jeste osećaj koji nam je to iskustvo donelo. Osećaj kom dajemo moć, a on na kraju naraste do divovske veličine da postane kompetentan da odlučuje i procenjuje sve novo što nam se u životu dogodi.

Koračamo svetom s naočarima na očima, nasred kojih je debela crna nalepnica: Been there, done that…

Kako je uopšte moguće živeti s takvim pogledom, zahvaljujući kojem najbolje vidimo samo onu crnu fleku, negde posred nosa? I tek ako se baš dobro koncentrišemo i ono što je ispred nas, ali uglavnom mutno.

Klasična zamka u koju upada homo emoticon. Čovek kojim upravljaju emocije.

Od rođenja živimo u uverenju da nas oblikuje okolina. To uverenje, koje su i meni na mnoge načine podmetali, uvek se kosilo s jednim zdravorazumskim pitanjem: čekaj malo, zašto sam se ja uopšte rodila? Da me oblikuje sve oko mene? Krenuvši od vozača autobusa koji ne može da kontroliše svoje živčane ispade, pa do svih ljudi koji su za i oko mene na ključnim pozicijama – od posla do privatnog života.

Rastem il ja zbog te okoline ili se smanjujem? Da li je moguće da iskustva (u ovom slučaju ona loša) služe tome da nas razore, a ne da nas potaknu da rastemo?

Ne bismo li, zapravo, zahvaljujući baš svojim iskustvima, mi trebali da budemo ti koji oblikuju ono što se oko nas događa?

loša iskustva

Da li je zaista moguće da smo, kao ljudska bića, podložni oblikovanju okoline, pa nas ona zaista može toliko opustošiti? Kao kad vozite jadranskom magistralom pa vidite kako su ostrva sa severne strane, zbog silovitih udara bure, postala pusta i kamenita. Događa li se i sa ljudima isto? Da li se pretvaramo u kamen jer nas je išibala okolina?

Znate ono, naletite na pogrešnog muškarca ili ženu, na pogrešnu poslovnu priliku. Razočara vas sestra, prijatelj, izgubite poverenje u najbliže kolege, propadne vam čitav poslovni projekat… Dugačka je lista onoga što u životu može poći po zlu.

Hoćemo li, nakon svega toga lošeg, zatvarati vrata novim ljudima, drugim prilikama? Jer, pokušali smoopekli se i razočarali. Bolje ne biti budala i ne upuštati se više u slične situacije i odnose. Makar neću biti povređen. Ni budala.

Pa, ako mene pitate, jedino što ćemo biti jeste – povređena budala. Dva u jednom. Kao šampon s regeneratorom, u istoj bočici.

Umesto da kroz loše iskustvo, koje je iza nas, razvijamo svoju sposobnost i učimo kako da znamo u startu da prepoznamo neke stvari, kako da naučimo ispravnije da odlučujemo, loša iskustva nam uglavnom i nažalost smanjuju vidike.

Zašto?

Zato što iz tih proživljenih iskustava nismo poneli iskustvo, već gorčinu. Onu debelu, crnu nalepnicu koju smo samovoljno sebi nalepili na naočare.

Ukoliko na osnovu lošeg životnog iskustva budemo formirali svoje buduće ja i delali na osnovu toga, jedina stvar koju ćemo zasigurno eliminisati iz svog života nisu loša iskustva već nova prilika za rast i razumevanje.

Kažnjavajući nove osobe u svom životu zbog loših iskustava koje su nam donele one iz prošlosti i izbegavajući nove prilike, zbog straha da će nam se ponoviti prethodna negativna iskustva, kažnjavamo jedino sebe i izbegavamo jedino sopstveni život.

Ukoliko želimo iznova da otvaramo prilike, moraćemo da ih damo onima i onome što dolazi. Jer kretanje životom moguće je jedino držeći se jednom rukom za  iskustvo, a drugom za priliku.

Autor: Jana Krišković Baždarić

Izvor: 33etc.blog