Search for content, post, videos

Ma samo je praksa bitna, a šta ćemo sa teorijom? Da li teoretsko znanje nečemu služi?

practice
teoretsko

suvoparna teorija ipak necemu sluzi

Gotovo svakodnevno od nekog čujem “Šta će mi suvoparna teorija kada se kroz praksu najbolje uči?”. Tačno. Čemu teoretsko znanje bez njegove praktične primene. I, ovakvo viđenje stvari bi bilo potpuno opravdano da vremenom nije došlo do pogrešnog tumačenja ove postavke.

Činjenica je da su mnogi od nas mogli da prođu kroz školovanje i sa manje informacija i da je reforma školstva i izmena nastavnog programa zaista bila i dalje je potrebna, da bude usmerena na praktičnu primenu znanja. S pravom mogu da kažem da mi neke stvari kojima sam neminovno iznurivala mozak i nisu bile potrebne u poslu i radu. Za neke čak nisam ni našla praktičnu primenu kao što nije ni većina mojih kolega.

Međutim, ovo ne opravdava stav da je teorija, pa čak i ona dosadna i iscrpljujuća, nepotrebna. A pogotovo ne bi trebalo da predstavlja opravdanje za nedostatak motivacije za učenje.

I, što je najbitnije, da bismo se valjano nečim bavili u praksi, bez obzira na oblast rada, neophodno je da steknemo određenu teorijsku osnovu.

 

Nisu svi rođeni za “knjigu”, niti su svi kapacitet za visoke škole. To, naravno, ne znači da dovoljno uporni neće steći zvanja i titule. Zbog toga me najviše čudi kada ovakve komentare čujem upravo od onih koji su odlučili da svoj životni put usmere ka sticanju akademskog obrazovanja. Nije li i ono, naizgled nepotrebno znanje korisno, pa ako ni zbog čega drugog, a ono zbog sticanja opšteg obrazovanja?

Nije li logično učiti kada je to mnogima u određenom periodu života jedini posao? Moždane vijuge rade sa svakim mentalnim naporom i na to se ne troše, već ojačavaju. I, osnovno pitanje je, pa u čemu je problem malo temeljnije savladati određeno gradivo? Svakako neće da naškodi.

Ne može svako znanje biti instant reciklirani proizvod. Kako naučiti strani jezik bez ijednog gramatičkog pravila? Možda je i moguće, ali je to svakako teži put.

Da li je moguće postati hirurg držeći skalpel u rukama bez svih onih hiljada stranica često suvoparne teorije o ljudskom telu.

Stoga, ako i pomislite da spremno kažete kako vam je nepotrebna teorija za neki praktičan rad, odgovorite sebi iskreno na pitanje “Da li bih voleo da završim pod nožem doktora koji je svoje operativno znanje stekao isključivo kroz praktičan rad?”.

I sve će vam se samo kas’ti.

Lana Ristić