Search for content, post, videos

Danas mu je rođendan, a on je autor ovih vanvremenskih pesama

danas mu je rodjendan
danas mu je rodjendan

dusko trifunovic

Danas mu je rođendan, pa evo načina da ga proslavimo…

Duško Trifunović je čovek koji je moj dah svojom poezijom oduzimao oduvek.

Mislim, volim ja i Kavafija, ali volim i Duška.

Moj striko, takođe poeta, družio se sa njim za vreme njegovog života u Novom Sadu. Gradu u kojem je dobio stan od grada. I neka je dobio, i trebao je. Ali nije to važno. Važan je Duškov sarajevski duh bezvremenog umetnika boema koji je za sobom ostavio remek dela srpske poezije.

Moralo se od nečega i živeti. Striko kaže da Duško nije hteo da naplaćuje svoj rad, ali je zato bio omiljen gost na književnim večerima i u bircuzima. Pusta duša poezijom ophrvana… ????

Još u detinjstvu mi je ostalo upečatljivo zaljubljivanje u njegovu poeziju, na festivalu dečijih pesnika “Bulka”, u mojoj Crvenki – mestu u kom sam odrastala i živela. Uvek je bio u žiriju, ali i uvek bi govorio svoje stihove uz neku neobjašnjivu setu… A išla bi uz njega muzika instrumental “ima neka tajna veza”… i tako to.

Onda kroz život i studije, spoznajem zapravo KO je bio Duško Trifunović. Ne samo odgovarajuća frekvencija mome senzibilitetu, već i pravi pravcati umetnik u svom obličju neshvaćenog – a prihvaćenog pesnika. I rat, i princip i novi život… a pesme naviru…

Pored toga što je mene opčinio kao pesnik, Duško Trifunović je bio i srpski književnik, i televizijski autor. Sin Petre i Vasa Trifunovića iz Sijekovca – sela nadomak Bosanskog Broda, učio je bravarski zanat i završio je šumarsku školu, do 1955. godine radio je kao bravar u fabrici vagona u Bosanskom Brodu. Tada odlazi u Sarajevo i upisuje Filozofski fakultet – odsek za književnost. Godinu dana po dolasku u Sarajevo objavljuje i svoju prvu knjigu poezije.

Tokom studiranja Duško je uređivao je časopis “Život”, bio je sekretar udruženja književnika BiH i slobodni umentik. Studiranje napušta posle dve godine. Nakon studija se zapošljava na Televiziji Sarajevo kao urednik muzičko-zabavnog programa i omladinskog programa, gde često dovodi u program ondašnje popularne muzičare, prvenstveno pripadnike sarajevske rok scene.

Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rok en rol škola. Bio je i autor poznate dečije emisije “Šta deca znaju o zavičaju”. Početkom rata – 1991. godine Duško napušta Sarajevo i odlazi u naš Novi Sad. U Novom Sadu radi kao urednik na TV Novi Sad, i živi u skromnim finansijskim uslovima do svoje smrti 2006. godine.

Duško Trifunović je bio plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama, a pisao je i pesme za decu. Za svoju poeziju osvojio je mnoge nagrade.

Međutim ono po čemu Duško Trifunović ostaje posebno upamćen jeste činjenica da je pisao pesme za mnoge poznate Jugoslovenske muzičare, i te pesme su kasnije postajale veliki hitovi. Među njima su:

Od “Bijelog dugmeta” –

Šta bi dao da si na mom mestu

šta bi dao da si na mom mjestu
da te mrze a da ti se dive
šta bi daošta bi dao za veliku gestu
mjesto svoga da tvoj život žive
šta bi daoti budi srećan sad
što si preko puta
ti što nas strašni let
nad provalijom dijeli
jer ovo je mojih pet minuta
a pred tobom stoji život cijelišta bi dao da možes ovako
dići ruke a puk da te slijedi
šta bi daoda l bi i ti u svom srcu plako
kao što se moje srce ledi
da l bi i ti

Ima neka tajna veza

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome čovjek sebe veže
kada bira neki put
Sidro koje lađu čuva
da ne bude buri plijen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono dio nje
Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas

Pristao sam biću sve što hoće

Pristao sam biću sve što hoće
Evo prodajem dušu vragu svome
I ostaću samo crna tačka
Poslije ove igre kad me slome
Kad me mirno slome
Pristao sam biću sve što hoće

Mislio sam da se zvijeri boje
Ove vatre koja trag mi prati
I to sam mislio
A sad nosim kako mi ga skroje
Po meni se ništa neće zvati
Po meni se ništa neće zvati

Zablude sam, evo, prestao da brojim
Nemam kome da se vratim kući
Dokle pjevam dotle i postojim
Prijatelji bivši, prijatelji budući
Pamtite me po pjesmama mojim,
Pamtite me po pjesmama mojim.

Od Čole –

Glavo luda

Glavo luda, sve se mijenja
šta će nama izmirenja
ako nije srce vruće
sve je nemoguće
I tko ne želi da se mijenja
vole ga iz sažaljenja
pamti to za ubuduće
jer sad je nemoguće
Promijenila riba more
rob čuvara, zvijerka gore
kožu zmija, duga boje
a ti samo tjeraš svoje
i zavede me u bespuće
živjeti je nemoguće
nemoguće, znaj

Reka suza i na njoj lađa

Ne plači dušo, kasno je
tvoj se rob umorio
zlatnim sam satom nekada
sve naše dane mjerio
Ne plači, ja nemam nade
ti nemaš stida
nekada i toga bilo je
među ova čet’ri zida
Zato ne plači, tvoje suze će padati
na zemlju koja samo sumnju rađa
zato ne plači, bit će teško kada počne
rasti rijeka suza i na njoj lađa

 

Pa čak i od Željka Joksimovića –

Ima nešto u tom što me nećeš

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
gledam kako veselo se krećeš
kao leptir oko moje tuge
Ima nešto u tom što me nećeš
nešto čemu sama ne znaš ime
ima nešto u tom što me nećeš
a sve znači ne zaboravi me

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umreću
ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću.

Uh, “ima nešto u tom što me nećeš”, kakvi stihovi… Koliko toga govore. I mnoge druge Duškove pesme koje je napisao za muzičare. A evo i jedne od mojih omiljenih pesama ikada:

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Uh. Ja plačem na ove stihove.

 Prema sopstvenoj želji Duško Trifunović je sahranjen je u Sremskim Karlovcima, na Čeretskom groblju, 30. januara 2006.

Po tebi će se mnogo toga zvati la la la la la la la la la, evo i moj blogpost. Pamtim te po pjesmama tvojim. Ne plačem što te nema, već baš nasuprot, radujem se. Jer bi plakanje napravilo reku suza i na njoj lađu, jednu malu lađu od neshvatanja večnog života, kojeg ti živiš.

Srećan ti 84. rođendan Dule.

dusko trifunovic

Duško Trifunović

 

Izvor : mamajo.rs