Search for content, post, videos

Da li ateizam zaista predstavlja neverovanje u Boga?

da li je ateizam nevernistvo?

Ateizam se kroz istoriju pojavljuje kao potpuni opozit veri. Bilo kojoj. Ipak, sigurno postoje ljudi koje poznajete i za koje znate da nisu vernici u klasičnom smislu, ali ipak za njih ne možete reći da su bezbožnici. U koju onda kategoriju spadaju ti ljudi? Glavni problem kod definisanja neverujućeg jeste taj što ukoliko neko ne veruje u vašeg Boga ne znači da je nevernik.

I da li je verovanje uopšte sublimisano u jednoj tački koja se u religijama naziva Bog?

da li je ateizam nevernistvo?

da li je ateizam nevernistvo?

Ono što ateizam postavlja kao ključna pitanja jeste da li je moguće biti duhovan i ne veroveti u Boga i kako da pomirim svoju duhovnost sa oštrim, na realnim razlozima zasnovanim činjenicama.

Duhovnost, za razliku od religije, ima korene u ideji da postoji nematerijalna stvarnost energije. Duhovnost nije verovanje u bića (božanska ili ljudska) nego stanje postojanja u kom ste povezani sa nečim mnogo većim od sebe. Duhovni život ne zahteva božanstva niti poštovanje nekog određenog verskog sistema. To omogućava da spiritualni ateista Boga vidi ne kao božanstvo, već kao energiju.

Ateizam ne odbacuje ideju da postoji nematerijalna realnost, ali odbacuje veru u fizička bića sa natprirodnim moćima. Naročito onima koja mnogo sliče ljudima.

Ateizam, isto kao i nauka, odbacuje versku dogmu, sujeverje i pseudonaučne discipline koje praktikuje više od 4 000 religijskih tradicija širom sveta. Uključujući tu i judaizam, hrišćanstvo i islam. Pristalice ovih triju najbrojnijih religija veruju i obožavaju svog Boga Avrama. Avram je ujedno i antropomorfan, odnosno poseduje ljudske osobine, emocije i namere. Taj Bog je muškog pola i jača svoj uticaj kroz patrijarhalno društveno uređenje. I svi oni vide Boga kao imenicu. Sledbenici ovih religija, potpuno suprotno duhovnim zakonima, takođe veruju da je Bog uzvišen i da postoji izvan i nazavisno od čovečanstva. Umesto da bude uronjen u ono što je stvorio: večno carstvo duha ili energiju koja prožima sva postojanja.

Iz ugla ateizma, potpuno je nelogično predstavljati Boga kao antropomorfno biće koje je ujedno i transcendentno, jer je nezavisno od postojanja.

Spiritualni ateizam ne propagira neverništvo već racionalno sagledavanje duhovnog pojma Boga.

Kroz razumevanje duhovnosti kao energije, ateista može da pomiri svoj duhovni život koristeći nauku, zasnovanu na činjenicama. Lepota nauke se oslanja na otvorenost za magiju i dubinu nepoznatog. Naše naučno razumevanje energije otkriva zapravno koliko smo blisko povezani sa nečim mnogo većim od nas – Univerzumom. Prema prvom zakonu termodinamike, energija ne može biti stvorena niti uništena. Ona samo može da menja svoj oblik (ponekad i u fizički vidljiv), ali je i dalje energija.

U kom se to onda trenutku pojavljuje Bog i stvara nešto iz ničega?

Kvantna fizika nam pokazuje da su atomi, od kojih se sastoji materija, u stvari vrtlozi enrgije koji konstantno vibriraju. Sva materija u Univerzumu, svaka planina, svaki čovek, je jedinstveni energetski potpis skupa vibrirajućih atoma. Drugim rečima, mi smo mnogo više od same fizičke forme. Zašto bi se Bog onda razlikovao od toga? Od nas?

Sjajna stvar u vezi nauke jeste da istina postoji bez obzira da li vi verujete u nju ili ne. A istina je mnogo elegantnija nego što bismo pomislili. Mi smo energija koja zrači. Svi smo mi duh koji ima svoj jednstveni energetski potpis. Sve je energija. A duh i Bog su samo reči koje smo koristili aporiori da opišemo ono što smo već znali intuitivno – da je sve jedno. I planina i čovek i Bog i duhovnost. Uostalom, da li ste se zapitali zašto pojedine ljude ne možemo da pustimo iz naših života? Iako nisu fizički pored nas.