Search for content, post, videos

Vetroparkovi – energetska budućnost Srbije

vetroparkovi su oaze zelene energije
vetroparkovi su oaze zelene energije

vetroparkovi su oaze zelene energije

Vetroparkovi ne treba da budu alternativa u proizvodnji energije. Oni su prave firme čiste obnovljive energije čijom proizvodnjom se okolina ne zagađuje ni jedan jedini procenat.

Srbija je 11. novebra 2015. godine dobila svoj prvi vetropark koji je otvoren u blizini Kule (malo mesto u srcu Bačke). Sadrži tri vetrenječe visoke skoro dvadeset metara i svaka od njih ima snagu od 9,9 megavata.

Ove tri vetrenjače godišnje proizvedu oko 27 miliona kilovat časova elekrtične energije, što je dovoljno za kompletno napajanje 8.000 domaćinstava.

Vetroparkovi su u povoju što se tiče proizvodnje energije. Zbog vrlo malih troškova održavanja i efikasnosti sistema, ove oaze zelene energije bi trebale da preuzmu primat u proizvodnji. Iako bi prelazak na alternativne načine proizvodnje energije značio propast jedne velike industrije koja počiva na nafti, dobrobit za čovečanstvo bi bila mnogostruka.

Vetar je prirodna pojava koja nastaje kao posledica postojanja različitih vazdušnih pritisaka. Sve počinje sa vetrenjačama. Postavljaju se na mestima gde duvaju stalni tzv. planetarni vetrovi. Ovi generatori koriste kinetičku energiju vetra za pokretanje turbine, koja zatim proizvodi električnu energiju. Elise na vetrenjačama su dizajnirane tako da ih pokreće čeoni vetar, odnosno vetar koji duva direktno u njih. Kada preko elise prelazi vetar razlika u pritisku nastaje uvek sa iste strane, što omogućava elisama da se uvek okreću u istom smeru.

Ove oaze zelene energije su čuvari naše okoline.

Pošto pravac vetra nije uvek isti, inženjeri su smislili sjajan način da prevaziđu i ovu prepreku. Na vetrenjačama postoji mehanizam koji ih okreće tako da vetar uvek ide čeono na elise. Ovaj sistem radi na principu senzora koji prikuplja informacije o pravcu vetra i šalje podatke mehanizmu za rotaciju.

Okretanje vetrenjače je veoma sporo i brzina rotacije koja se tako postigne nije dovoljna za proizvodnju energije. Zato se između osovine elise i generatora postavlja niz zupčanika čiji odnos veličina određuje brzinu rotiranja. Na ovaj način se ubrzava okretanje koje se prenosi na rotor generatora. Rotor se okreće u stalnom magnetnom polju te se u namotajima provodnika stvara električna energija. Ona se dalje prosleđuje u transformator gde se kombinuje sva električna energija proizvedena pomoću vetrenjača.

Ipak, ne može sva energija vetra da se proizvede u električnu energiju. Nemački fizičar Albert Betz je izračunao da je stepen iskorišćenosti jednak odnosu brzine vetra ispred i iza elise. Prema toj formuli, maksimalna iskorišćenost vetra iznosi 59 %, dok je u praksi taj broj između 35 i 45 %.

Vetroparkovi su jedan od čistih načina za dobijanje energije zbog čega je baš ovakav način veoma važan faktor za budućnost naše planete.

Vetar je obnovljivi izvor energije te se za razliku od fosilnih goriva neće potrošiti. Takođe, ne oslobađa štetne gasove koji bi povećali efekat staklene bašte. Vetroparkovi imaju uticaj i na smanjenje snage vetra u krajevima gde je on izražen.

Najveći problem za vetrenjače su meteorološki uslovi. Nagle promene i intenzitet vetra su teško savladivi za mehaniku jedne vetrenjače tako da veliki deo ulaganja odlazi na bezbednost ovog sistema. Najveći vetroparkovi u svetu se nalaze u Kini (Gansu Wind Farm) i u Kaliforniji (Alta Wind Energy Center).

Srbija se još uvek nalazi pri dnu liste zemalja koje na ovaj način proizvode električnu energiju. Država možda nije prepoznala vaznost ovakvog izvora energije jer uredba Vlade Srbije propisuje otkup svega 500 megavati struje dobijene na ovaj način. Ipak, u obnovljivim izvorima energije leži naša budućnost. Budućnost cele planete.